27. oktobar
/ po starom, 14. oktobar
 Pravoslavni
hrišćani i Srpska pravoslavna crkva (SPC) praznuju dan Prepodobne mati
Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je celog
života pomagala bolesne i siromašne ljude.
Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako u Srba
tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi
na srednjem istoku. Po brojnosti svečara u Srbiji Sveta Petka je na
petom mestu, a brojni hramovi posvećeni su njenom kultu.
Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć
i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke
često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući i
nadajući se da će im zalečiti rane i zaštiti ih od bolesti.
Prepodobna mati Paraskeva je rođena u
Epivatu, malom mestu u blizini grada Kalikratije (Pivat, turski
Bojados), između Silinavrije i Carigrada, u Maloj Aziji, pri kraju
desetog, a po nekim autorima i na početku 11. veka.
Po predanju, sveta Petka je mnoge godine
provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. U dubokoj
starosti javio joj se, u snu, anđeo, i uputio u otaxbinu da širi veru
Hristovu. Sveta Petka se, na ikonama, predstavlja u monaškoj odeći, sa
krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su
se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima
jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana
Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli
svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti
svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh
Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je
preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde se i danas
nalaze.
Ovu svetiteljku treba razlikovati od svete
Trnove Petke, rođene Rimljanke, koja se praznuje 8. avgusta. |
