2. avgusta (20. jula
po starom)
 Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici praznuju dan svetog Ilije, koji
je, uz svetog Nikolu, najpoštovaniji svetac u Srba.
Svetog
Iliju slave ćurčije, terzije, kožuhari, lončari i grnčari, berberi,
duvandžije,
zlatari, puškari, kantardžije, električari i vodeničari. U novije
vreme slave ga autolimari i taksisti.
Prorokovao je
dvadeset i pet godina.
Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne
jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci.
Ime
mu na jevrejskom znači snaga Gospodnja.
Svetog Iliju ili Gromovnika, narod smatra najsilovitijim među ognjenim
svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem.
Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna
preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i
gromovima.
Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je
njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna.
 Sveti Ilija se, po predanju, uvek vozi u ognjenim kolima u koja su
upregnuta četiri konja iz čijih nozdrva suklja plamen. Grmljavina nije
ništa drugo do tutnjava kola svetoga Ilije kojima se svetac vozi po nebu
i oblacima.
Tri
dana pre i tri po svetom Iliji, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne
peru košulje da se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u
vinograde. Veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u
vazduhu.
Na svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od
sunca.
Običaj je da se o svetom Iliji za žrtvu prinosi najstariji petao. Po
verovanju, do ovoga dana petao peva domaćinu "Poješćeš me" a od ovoga
dana "Čeprkaću te" jer predviđa smrt domaćinu. Svetoga Iliju svetkuju i
islamizirani Srbi.
|
