31. oktobra (18. oktobra po starom)
Jedan od sedamdeset apostola Hristovih,
bio je Grk i neznabožac. U rodnom gradu, Antiohiji, izučio je
filosofiju, medicinu i slikarstvo. Kad je Hristos hodio po zemlji,
njegova dela su se nadaleko pročula pa je Luka, gonjen željom da upozna
tog neobičnog čoveka, došao u Jerusalim.
Kad je upoznao Hrista i razumeo njegovu nauku, iskreno je poverovao u
Gospoda.
 Posle silaska Svetoga Duha na apostole, Luka se vratio u Antiohiju, gde
je postao saradnik i satrudnik apostola Pavla. Hrišćani
su hteli da trajno sačuvaju Hristove reči, pa su molili Luku da napiše
Jevanđelje, što je on i uradio oko 60.godine. Luka je bio veoma darovit
pisac, o čemu govori stil kojim je pisano Jevanđelje. Glavna ideja ovog
Jevanđelja je učenje o Hristu Spasitelju sveta.
Posebno su lepe priče o bludnom sinu, bogatašu i ubogom Lazaru i
nepravednom gospodaru. Jedino se u njegovom Jevanđelju sačuvala povest o
rođenju sv. Jovana Krstitelja, susretu Deve Marije i Jelisavete, zatim o
poklonjenju pastira vitlejemskih i razbojniku koji se pokajao na krstu.
Pored Jevanđelja sveti Luka je napisao i Poslanice. Posle smrti apostola
Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji,
Makedoniji i drugim zemljama. Kako je bio izvanredno nadaren, on je i
slikao. Po predanju, sveti Luka je naslikao tri ikone Bogorodice sa
Hristom Bogomladencem, kao i ikone svetog Petra i Pavla, za koje je sama
Bogorodica rekla: "Blagodat rođenog od mene i moja neka bude sa ovim
ikonama." Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se
sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Apostol Luka je imao
84. godine kad su ga uhvatili zlobni idolopoklonici i ubili obesivši ga
o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj.
Na ikoni se Sveti Luka obično predstavlja gde piše svoje jevanđelje, a
pored njega leži tele ili vo; a ovo stoga što Luka svoje jevanđelje
počinje pričom o Zahariju, ocu svetogJovana Krstitelja, koji je kao
sveštenik starog zaveta prinosio telad na žrtvu. U narodu postoji
izreka: "Sveti Luka sneg zauka", što znači da se već iza svetog Luke
valja nadati rđavom vremenu.
Za vreme vladavine despota Đurđa Brankovića, mošti svetog Luke prenete
su iz Rogusa, gde su se tada nalazile, u novopodignutu Đurđevu
prestonicu, Smederevo. Ovaj prenos je izvršen s litijom i na
najsvečaniji način kroz srpske zemlje i koštao je despota preko 30.000
dukata, koje je u ime poklona morao dati sultanu i pašama u Jedrenu, da
mu dozvole da svetog Luku prenese u svoju zemlju. Bilo je to polovinom
petnaestog veka.
Sveti Luka je bio položen u mitropolitskoj crkvi u
Smederevu, koju je despot iznova sagradio i ukrasio. Despot Đurađ se
nadao da će sveti Luka biti jaka odbrana Smedereva i pomoćnik srpskom
narodu u onim teškim prilikama, posle Kosovskog boja. Međutim, nakon
deset godina Turci osvojiše Smederevo, nebrojene ljude, žene i decu
isekoše, a dvesta hiljada roblja odvedoše i rasprodaše po belom svetu.
Srpski politički život uskoro sasvim ugasnu, a u tim teškim vremenima
izgubio se i trag moštima svetog Luke. |
