14. februara
(1. februara
po starom)
Sveti Trifun živeo je u trećem veku, a rođen je u Kampsadi, u Frigiji.
Roditelji su mu bili pobožni i svoju pobožnost su i na svog sina preneli.
U
svom životu bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je
bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva, te je
mnoge bolesnike od raznih bolesti molitvama lečio.
Priča se da je, između ostalih, iscelio i Gordu, kćer rimskog cara
Gordijana, koja je patila od neke duševne bolesti od koje je nijedan
lekar nije mogao izlečiti. Za to ga je car bogato nagradio, ali on je
sve darove razdao siromasima. Za vreme rimskog cara Decija, Trifun je
pretrpeo strašno mučenje i na kraju umro.
Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva
svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se
vrši sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i
drugih životinja. Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog
Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu,
baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i "zaklinanije svjatago
mučenika Trifuna". Na taj način sveti Trifun se smatra zaštitnikom
poljskih useva.
Naši
vinogradari zbog toga slave svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu
u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi
time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila,
pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati. Zbog toga
svetog Trifuna u Istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj.
Na svetog Trifuna počinje sečka (februar), naravno po starom kalendaru,
za koju seljaci na Kosovu kažu: "Sečka seče, Marta dere, Sveti Sava kožu
bere". Sečka je, opet rekla: "Da nemam strah od moje starije sestre zime,
grane bi od ognja vrelo s jedne strane, a ja bi' ga s druge strane
smrzla" - toliko u februaru može biti hladno.
Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je
vedro, godina će biti sušna i nerodna. Narod još kaže: "Triša zabo
ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope".
Svetog Trifuna slave gostioničari, a on je i zaštitnik grada Kotora. |