15.
aprila (2. aprila po starom)
 Poslednja nedelja Hristovog života na
zemlji, zove se Strašna sedmica. To je nedelja najveće slave i
poslednjeg, najvećeg stradanja Gospodnjeg.
Njeno obeležavanje počinje praznikom koji
se zove Lazareva subota. U subotu je Hristos došao u Vitaniju, gde je
pre četiri dana umro Lazar, brat Marte i Marije, koje su kao i njihov
pokojni brat, bile Hristove sledbenice i čvrsto verovale da je on
Hristos, sin Božji, koji je došao u svet. Sestre su tugovale i kad su
videle Hrista rekle su da njihov brat ne bi umro da je Hristos bio tu, a
Isusu Hristu je bilo žao Lazara, zaplakao se i tražio da ga odvedu do
njegovog groba.
Kad
su stigli tamo, Isus je rekao da grob otvore. U to vreme su u Judeji
pokojnici sahranjivani u kamenim u pećinama. Marta je kazala da su
prošla četiri dana od kada je njen brat umro i da već zaudara, ali je
Hristos, ne obazirući se na to, tražio da se grob otvori. Prišli su
ljudi i pomakli veliku stenu kojom je ulaz u pećinu bio zatvoren.
Hristos je podigao ruke k nebu i usrdno se pomolio Ocu, a onda je pozvao
Lazara:
"Lazare,
izađi napolje."
I gle, čudo se dogodilo. Lazar je ustao iz
mrtvih i izašao iz pećine omotan pogrebnim platnom, na svetlo dana. Isus
je pogledao u nebo i zahvalio se Ocu što mu je uslišio molitvu. To je
videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom, koji je vaskrsao Lazara,
proširila na sve strane.
Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove
grane koje se posle večernje službe osveštavaju u crkvi i dele narodu,
zato se Lazareva subota zove i Vrbica |
