Slave - Sveti Luka - Novine Toronto

Sveti Apostol i Jevanđelist Luka

SLAVE

31. oktobra / po starom, 18. oktobra

Jedan od sedamdeset apostola Hristovih, bio je Grk i neznabožac. U rodnom gradu, Antiohiji, izučio je filosofiju, medicinu i slikarstvo. Kad je Hristos hodio po zemlji, njegova dela su se nadaleko pročula pa je Luka, gonjen željom da upozna tog neobičnog čoveka, došao u Jerusalim.
Kad je upoznao Hrista i razumeo njegovu nauku, iskreno je poverovao u Gospoda.

Posle silaska Svetoga Duha na apostole, Luka se vratio u Antiohiju, gde je postao saradnik i satrudnik apostola Pavla.

Hrišćani su hteli da trajno sačuvaju Hristove reči, pa su molili Luku da napiše Jevanđelje, što je on i uradio oko 60.godine. Luka je bio veoma darovit pisac, o čemu govori stil kojim je pisano Jevanđelje. Glavna ideja ovog Jevanđelja je učenje o Hristu Spasitelju sveta.

Posebno su lepe priče o bludnom sinu, bogatašu i ubogom Lazaru i nepravednom gospodaru. Jedino se u njegovom Jevanđelju sačuvala povest o rođenju sv. Jovana Krstitelja, susretu Deve Marije i Jelisavete, zatim o poklonjenju pastira vitlejemskih i razbojniku koji se pokajao na krstu. Pored Jevanđelja sveti Luka je napisao i Poslanice. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim zemljama. Kako je bio izvanredno nadaren, on je i slikao. Po predanju, sveti Luka je naslikao tri ikone Bogorodice sa Hristom Bogomladencem, kao i ikone svetog Petra i Pavla, za koje je sama Bogorodica rekla: "Blagodat rođenog od mene i moja neka bude sa ovim ikonama." Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili zlobni idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj.

Na ikoni se Sveti Luka obično predstavlja gde piše svoje jevanđelje, a pored njega leži tele ili vo; a ovo stoga što Luka svoje jevanđelje počinje pričom o Zahariju, ocu svetogJovana Krstitelja, koji je kao sveštenik starog zaveta prinosio telad na žrtvu. U narodu postoji izreka: "Sveti Luka sneg zauka", što znači da se već iza svetog Luke valja nadati rđavom vremenu.

Za vreme vladavine despota Đurđa Brankovića, mošti svetog Luke prenete su iz Rogusa, gde su se tada nalazile, u novopodignutu Đurđevu prestonicu, Smederevo. Ovaj prenos je izvršen s litijom i na najsvečaniji način kroz srpske zemlje i koštao je despota preko 30.000 dukata, koje je u ime poklona morao dati sultanu i pašama u Jedrenu, da mu dozvole da svetog Luku prenese u svoju zemlju. Bilo je to polovinom petnaestog veka. Sveti Luka je bio položen u mitropolitskoj crkvi u Smederevu, koju je despot iznova sagradio i ukrasio. Despot Đurađ se nadao da će sveti Luka biti jaka odbrana Smedereva i pomoćnik srpskom narodu u onim teškim prilikama, posle Kosovskog boja. Međutim, nakon deset godina Turci osvojiše Smederevo, nebrojene ljude, žene i decu isekoše, a dvesta hiljada roblja odvedoše i rasprodaše po belom svetu. Srpski politički život uskoro sasvim ugasnu, a u tim teškim vremenima izgubio se i trag moštima svetog Luke.

Promena izvrsena: 20 Apr 2012