|
19. decembar / po starom, 6. decembar
 Pravoslavni
vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) praznuju dan Svetog Nikole
Čudotvorca, zaštitnika putnika i moreplovaca.
Nikola je bio sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i
None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji.
Odmah po rođenju u Svetom Nikoli se, kako svedoči predanje, mogao
raspoznati budući čudotvorac jer je prilikom krštenja mogao da stoji sam
na svojim nogama bez ičije pomoći.
Pod uticajem svoga strica, koji je bio episkop grada Patare Sveti Nikola
se posvetio svešteničkom životu i ubrzo se pročuo svojim neumornim
radom, milosrđem i nepokolebljivom verom u Isusa Hrista. Posle smrti
svojih roditelja, razdelio je svu imovimu siromasima ne ostaviviši ništa
za sebe. O njegovim milosrdnim delima zapisane su mnoge priče a među
njima i priča o tri kćeri.
Sveti Nikola se smatra zaštitnikom: dece, učenih ljudi, trgovaca,
mornara, putnika uopšte... Smatra se da je običaj po kome se deci uoči
Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što
sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno. Isti motiv se
vezuje i za Božić Batu.
|
PRIČA O TRI KĆERI
U Patari je živeo ugledan i imućan čovek, sa tri veoma lepe kćeri. Njega
zadesi nevolja da izgubi sve svoje bogatstvo i naglo osiromaši. U
očajanju i bedi, nemajući šta da jede ni šta da odene, čovek odluči da
svoju kuću pretvori u bludilište a svoje kćeri u bludnice. Čuvši za
krajnju bedu tog čoveka i njegovu zlu nameru, sveti Nikola reši da mu
pomogne.
Poštujući reči jevanđelske da milostinju ne treba činiti pred ljudima
koliko zbog reklame, toliko i radi želje da ne postidi čoveka koji iz
velikog bogatstva zapade u bedu, sveti Nikola odluči da mu svoju pomoć
pruži tajno.
Jedne noći uze sveti Nikola veliku kesu zlata i neprimetno je ubaci kroz
prozorčić u kuću nesrećnog oca. Našavši sutradan kesu sa zlatnicima,
presrećan i zadivljen a ne mogavši da objasni otkuda ona tu, čovek ovo
neočekivano dobročinstvo pripisa Božjem proviđenju. Hvaleći Gospoda, on
odluči da svo zlato koje je dobio da u miraz svojoj najstarijoj kćeri.
Uskoro se ona srećno udade a sveti Nikola, čuvši da je ubogi čovek
postupio po njegovoj želji i zakonitim brakom sačuvao kćer od greha,
odluči da istu milost učini i drugoj kćeri.
I ne prođe mnogo vremena a otac na isti način udade i drugu kćer.
Uzdajući se u Boga i u čvrstoj nadi da će On zbrinuti i treću kćer,
čovek reši da sazna koga to tajnog dobrotvora Bog šalje sa zlatom. Jedne
noći, bdijući kraj prozorčića, čovek začu zveket ubačenog novca i
potrčavši za nepoznatim, prepoznade u njemu svima znanog svetitelja i
izbavitelja. Presrećni otac pade k njegovim nogama, poče ih celivati i
kazivati reči hvale, ali sveti Nikola ga podiže sa zemlje i zakle da dok
je živ nikome ne kaže šta je s njim bilo.
|
|
Nekada se na svim hrišćanskim brodovima
nalazila ikona svetog Nikole a on se posebno praznovao duž Jadranskog i
Sredozemnog mora gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava a da
se brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan.
Sveti Nikola je umro u petak 6. decembra (to je u našem veku 19.
decembar po novom ili Grigorijanskom kalendaru) 343. godine i sahranjen
je u sabornoj crkvi u Miri. Tu je njegovo telo počivalo više od šest
vekova a hrišćani su dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike.
Među njima su bili i Stari Sloveni sa reke Don čime se objašnjava zašto
je sveti Nikola toliko poštovan kod Srba.
Kada su Turci u jedanaestom veku osvojili Likiju, mošti svetoga Nikole
su 1096. prokrijumčarene iz Mira u Bari u Italiji i položene u Crkvu
svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.
Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu svetom
Nikoli. Ovom hramu je docnije srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate
priloge i čitavu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti jer mu je,
kako je smatrao, sveti Nikola povratio vid.
Sveti Nikola zimski praznuje se 19. decembra po gregorijanskom kalendaru
u znak sećanja na dan svečeve smrti, a letnji 22. maja, kada su
svetiteljeve mošti prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u
Italiji. To je za mnoge porodice mala slava ili preslava.
U narodu se zove Mladi sveti Nikola, Letnji sveti Nikola, Nikolice ...
|
