| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Aritmija najcesca posle tridesete
Ubrzano lupanje srca, praćeno vrtoglavicom, slabošću, bolom u grudima
i gubitkom daha, može da bude posledica aritmije srca.
 Aritmija
se najčešće javlja u srednjim godinama, a sa starenjem se povećava rizik
od obolevanja od ove srčane bolesti.
Aritmija je promena u regularnim otkucajima srca. Mnoge aritmije se
javljaju kod ljudi koji u osnovi nemaju srčane bolesti i često nema
prepoznatljivog uzroka.
Aritmiju mogu da izazovu srčane bolesti, a drugi mogući uzroci su:
stres, kofein, nikotin, alkohol, dijetalne pilule, kašalj, anemija,
dijafragmalna kila. Veliki broj ljudi sa aritmijama nema razlog za
strah, jer za njih nisu neophodna opsežna ispitivanja ili specijalni
tretmani njihovog stanja. Kod veoma malog broja ljudi sa ozbiljnim
simptomima aritmije su opasne i zahtevaju medicinski tretman da bi se
održli regularni otkucaji srca.
Takođe, srce se obično kontrahuje između 60 do 100 otkucaja u minuti.
Svaka kontrakcija odgovara jednom otkucaju srca. Aritmija se javlja iz
nekoliko razloga. Umesto da otkucaji srca počnu u sinusnom čvoru,
počinju u drugom delu srca. Nekada sinusni čvor prizvodi nenormalan
ritam, a nekada pacijent ima srčani blok. Srčani blok je stanje kada
električni signali ne mogu da putuju normalno specijalnim putevima ka
komorama. Ako nema sprovođenja, signali nastaju u komorama i vrlo su
spori.
Većina ljudi sa aritmijom ima osećaj da njihovo srce kuca veoma brzo,
imaju često lepršanje i uzbuđenost u grudima ili primećuju da njihovo
srce preskače u otkucajima. Skoro svi imaju vrtoglavicu, slabost,
gubitak daha ili bolove u grudima u isto vreme. Jedna od najčešćih
aritmija je sinus aritmija, promena u otkucajima srca koja se javlja
normalno pri udisaju. Ovo iskustvo može prouzrokovati uznemirenost, ali
za većinu ljudi one su potpuno neškodljive.
Ponekad se aritmija detektuje slušanjem srca stetoskopom. Uglavnom je
EKG pregled najprecizniji metod za dijagnozu. Ponekad se aritmija ne
mora javiti u vreme pregleda, a simptomi mogu biti prisutni. Tada se
rade testovi koji će otkriti da li je aritmija uzrok tih simptoma. Prvo
će doktor pažljivo uzeti sve podatke od pacijenta, a zatim uraditi
potpun fizički pregled. Tada se odlučuje da se radi jedan ili više
testova za otkrivanje aritmije i razmatra da li je ona uzrokovana
srčanim oboljenjem.
U praksi se radi više tipova beleženja električne aktivnosti srca
elektrokardiogram. To su EKG u miru, kada pacijent leži nekoliko minuta
dok se pravi zapis, ili EKG za vreme vežbanja pacijenta na tredmil
mašini ili biciklu. To se zove stres test, koji govori o tome da li je
vaša aktivnost izvor simptoma ili ih pogoršava, i da li postoje naznake
lošeg krvnog toka za srčani mišić (ishemija). Postoji i 24-časovni EKG
(Holter) monitoring, koji detektuje promene u ritmu koje se ne
registruju na EKG testu u miru i pri vežbanju. Ponekad se radi i
elektrofiziološko ispitivanje, koje podrazumeva kateterizaciju srca.
Mnoge aritmije ne zahtevaju lečenje. Postoji nekoliko vrsta lekova koji
moraju biti pažljivo izabrani zbog njihovih sporednih neželjenih
efekata. Kada se uzimaju lekovi, može se proveriti efekat lečenja
nošenjem 24-časovnog (Holter) EKG aparata. Takođe se može proveriti i
nivo leka u krvi. Ponekad je kardioverzija način lečenja aritmija u
hitnim stanjima. Postoje i automatski implatabilni defibrilatori, koji u
pacijentovim grudima prepoznaju i prekidaju smrtonosne poremećaje ritma.
?uli ste za arteficijalni (veštački) pejsmejker koji se ugrađuje u desnu
pretkomoru i radi ako prirodni pejsmejker ne može ili ako je sprovodni
sistem blokiran. Kada se aritmija ne može kontrolisati drugim načinom,
lekari mogu primeniti hiruršku proceduru pronalaženja i otklanjanja
srčanog tkiva koje proizvodi aritmiju.
Ako srčane bolesti nisu te koje proizvode aritmiju, lekar će vam
sugerisati da izbegavate ono što je može izazvati, npr: alkohol,
cigarete, čaj, kola napitke, stres. |
Promena izvrsena:
20 Jul 2010
|
|
Oglasavanje Marketing
|
