| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Mediteranska ishrana
Da
li Prilikom većine zdravstvenih tegoba, lekari, između ostalog, savetuju
promenu režima ishrane. Šta je zdrava hrana?
 Najpribližnija
joj je mediteranska ili sredozemna kuhinja. To nije nikakav
revolucionarni ili novi trend, već način koji u osnovni predstavlja
pravilnu i uravnoteženu hranu koja osigurava telu sve nutritivno
potrebne materije.
Osnovni principi mediteranske prehrane
Jednostavno rečeno treba jesti: svakodnevno žitarice i proizvode od
žita; svaki dan jedan obrok testenine ili pirinča ili krompira; barem
tri do četiri puta sedmično mahunarke (pasulj, grašak, bob, sočivo);
začiniti jela maslinovim uljem; koristiti sos od paradajza; svakodnevno
jesti voće i gorko povrće (rukola, radič, maslačak, brokole); jesti
plavu ribu barem jednom sedmično; piti mleko i koristiti mlečne
proizvode; smanjiti konzumaciju mesa na dva puta nedeljno; jesti jaja do
tri nedeljno; uz večernji obrok popiti čašu (ali samo čašu) crnog vina;
jesti polako, žvakati dugo. Nakon obroka bar četvrt sata provesti u
odmoru i opuštanju.
Ukoliko nabrojeno svedemo u nekoliko rečenica, dobićemo definiciju
mediteranske ishrane: Karakteriše je umerena upotreba mesa, mleka, sira,
visok unos složenih ugljenih hidrata (krompir, kačamak, testo, pirinač),
svežeg voća i povrća (koji uz vitamine i minerale predstavljaju bogati
izvor dijetalnih vlakana), redovna upotreba ribe (koja predstavlja
idealan rudnik omega-3 višestruko nezasićenih masnih kiselina) i
upotreba isključivo maslinovog ulja.
Smanjuje rizik od razvoja Alchajmerove bolesti
Prema rezultatima stručne studije, objavljene u časopisu “Annals of
Neurology”, mediteranska ishrana smanjuje rizik od razvoja Alchajmerove
bolesti.
Pomaže i u prevenciji raka
Tradicionalna mediteranska hrana svojim sastavom i načinom pripreme
odgovara postulatima zdrave ishrane, kakva se preporučuje u prevenciji
raka. Ova lagana hrana jednostavnije se vari i ne stvara mnogo štetnih
produkata u organizmu.
Hrana za zdravije srce
Osobama koje su imale srčani udar, prija mediteranska ishrana u kojoj
preovlađuje riba, maslinovo ulje i drugi izvori zdravih masti, tvrde
američki istraživači. Ispitujući njen uticaj na 101 osobu koja je imala
srčani udar šest sedmica pre početka studije, pacijenti su podeljeni u
dve grupe. Jedna je sledila ishranu po preporuci “American Heart
Association” sa niskim unosom masti, dok je druga grupa stavljena na
mediteransku ishranu. Pokazalo se da je posle četiri godine druga grupa
imala bolje rezultate i manje komplikacija, bilo je i manje ponovljenih
slučajeva srčanog udara. |
Promena izvrsena:
12 Jul 2010
|
|
Oglasavanje Marketing
|
