Kada
je Koronarno oboljenje srca je glavni uzrok smrtnosti kako muškaraca,
tako i žena.
Prouzrokuje
ga suženje koronarnih arterija koje snabdevaju srce krvlju i često
dovodi do infarkta. Polovina ljudi umre u roku od jednog sata od
trenutka kad osete prve simptome i pre nego što stignu u bolnicu.
Srećom, svako od nas može da preduzme korake za zaštitu svog srca i svog
života, kao i života drugih. Najvažnije je da odmah potražimo stručnu
lekarsku pomoć. Brza reakcija na prve znake srčanog napada ima ključni
značaj za spas života i ograničenje štete koju infarkt može da izazove.
Koji su simptomi infarkta?
Mnogi ljudi veruju da je infarkt iznenadan i intenzivan, kao što se
često prikazuje na filmu kad se osoba odjednom uhvati za srce i pada na
pod. Istina je ipak nešto drugačija. Infarkt najčešće počinje polako kao
blag bol ili jednostavno nelagodan osećaj i osoba nije sasvim sigurna
šta sa njom nije u redu. Može se čak desiti da simptomi sami od sebe
prođu. Čak i osobe koje su već jednom doživele infarkt ne moraju da
prepoznaju simptome pošto kod narednog napada oni mogu totalno da se
razlikuju.
Žene obično misle da im ne preti opasnost od infarkta, ali greše. Zato i
one moraju da nauče da prepoznaju rane znake upozorenja na opasnost: Osećaj nelagodnosti u grudima - Većina infarkta je praćena
osećajem nelagodnosti u sredini grudnog koša. Ta nelagodnost traje
nekoliko minuta, slabi i nestaje, ali se vraća. Čovek oseća neprijatan
pritisak, stezanje u grudima ili bol. Nelagodnost u drugim oblastima gornjeg dela tela - To može biti
bol ili nelagodnost u jednoj ili obe ruke, leđima, vratu, vilici ili
želucu. Ne možete da dođete do daha - Nelagodnost u grudima je često
praćena nemogućnošću da dođete do daha. Međutim, to se često događa i
pre nego što osetite nelagodnost u grudima. Ostali simptomi - Iznenada vas oblije hladan znoj, osetite
mučninu ili vrtoglavicu.
Nije naodmet da naučite sve ove simptome, ali takođe morate imati na umu
da ako niste sigurni da se radi o infarktu, ipak morate da se obratite
lekaru i proverite.
Ko spada u rizičnu grupu?
Infarkt pogađa i muškarce i žene. Međutim, neke osobe imaju više izgleda
da dobiju infarkt zbog svojih "faktora rizika". Pod faktorima rizika se
podrazumevaju ponašanje ili stanja koja povećavaju izglede da jedna
osoba oboli od neke bolesti. Neki od faktora rizika vezanih za infarkt
su van naše kontrole, ali na većinu možete da utičete i smanjite
opasnost od prvog ili ponovljenog infarkta.
Faktori koje ne možete da kontrolišete:
Postojanje ranijih koronarnih problema, uključujući infarkt,
angioplastiju, bajpas ili anginu pektoris.
Godine su bitan faktor pošto je ustanovljeno da se kod muškaraca rizik
povećava posle 45, a kod žena posle 55. godine.
Srčana oboljenja u porodici povećavaju verovatnoću da i vi obolite.
Recimo ako je bratu ili ocu pre 55. godine postavljena dijagnoza srčanih
oboljenja, odnosno sestri ili majci pre 65, vaše šanse da imate probleme
sa srcem znatno rastu.
Faktori koje možete da kontrolišete: pušenje, visok krvni
pritisak, visok nivo holesterola u krvi, prekomerna težina i gojaznost,
fizička neaktivnost, dijabetes.
Faktori rizika ne povećavaju verovatnoću od infarkta na jednostavan
način; svaki od tih faktora dodatno povećava uticaj ostalih faktora.
Stoga je veoma bitno da sprečite ili kontrolišete one faktore rizika na
koje možete da utičete, pogotovo ako ste već jednom doživeli infarkt.
