Dete je povučeno, ne igra se s drugom decom, sklanja se od većih
grupa i novih poznanstava, deluje uplašeno pred takvim situacijama.
 Ako
se i nađe u društvu, srce mu ubrzano lupa, ubrzano diše, dlanovi mu se
znoje pa se stidi da pipne bilo koga, tresu mu se ruke... Ovakva pojava
poznata je kao socijalna fobija i postoji i kod dece i kod odraslih.
Nepotrebno je reći koliko ometa društveni život svake osobe koja od nje
boluje. Kako dolazi do socijalne fobije?
Ne zna se sigurno, ali smatra se da problem počinje u ranom detinjstvu.
Jedna varijanta je da problem nastaje kad roditelji veruju da je dete
potrebno veoma rano osamostaliti, napraviti ga nezavisnim, pa ga maltene
odbace dok mu je roditeljska zaštita i dalje neophodna.
Strah od odbacivanja je urođen i ljudima i životinjama (može se
primetiti čak i na domaćim životinjama i kućnim ljubimcima kada ih na
neko vreme ostavite same, naročito ako nisu navikli na to), tako da je
ipak potrebno neko vreme da se dete psihički osamostali dovoljno da bude
spremno za (privremeno) odvajanje od roditelja. Ako se detetu ne pruži
dovoljno vremena i dovoljno ohrabrenja i uveravanja da će sve biti u
redu, ono postaje konstantno zgrčeno, uplašeno da će ga mama i tata
ostaviti i u strahu od svega novog.
Druga varijanta, potpuna suprotnost prvoj, jeste kada je dete
prezaštićeno.
Takvu decu je lako uočiti: teško im pada odvajanje od roditelja čak i na
kratko vreme, plaču, vrište, bacaju se na pod, postoji mogućnost i da se
povrede. Odlazak u vrtić? Nekada je neophodno da majka s detetom i po
mesec dana svaki dan ostaje po nekoliko sati u obdaništu dok se dete ne
adaptira. Kada krene u školu, takvo dete je povučeno, ne igra se s
drugom decom, neće da se takmiči, ne javlja se da odgovara čak i kada
zna lekciju ili odgovor na pitanje. Kako raste, simptomi se pogoršavaju.
Da li je socijalna fobija ista stvar kao trema?
Ne. Kada se radi o tremi, ona se pojačava pred nastup i s nastupom
nestaje, a socijalna fobija traje i u toku "nastupa" i postaje sve jača.
Trema stimuliše, dok fobija parališe.
Postoji li neki način da se sa socijalnom fobijom deteta izborite
ili, još bolje, da do nje i ne dođe?
Postoji - treba mu graditi samopouzdanje. Nipošto ga ne treba blamirati
pred drugima, podrugivati mu se, a kada postane dovoljno staro za to,
treba ga i osamostaljivati (letovanja, zimovanja i izleti s drugom
decom), treba ga poslati u obdanište, povremeno ga odvajati od kuće
(naravno, tako da bude s osobom kojoj verujete), nipošto ga ne treba
plašiti školom: "Videćeš ti kako će ti biti kad kreneš u školu!"
|
