Jedite klice, veoma su zdrave.
 Da,
reč je o običnim klicama, izdancima mladih biljaka koje su pravi rudnici
šećera, vitamina i minerala od kojih su najvažniji gvožđe, magnezijum i
bakar, a i dragocene su za otklanjanje umora, slabosti i manjka
energije.
Klice su bogatije enzimima, materijama koje omogućavaju i ubrzavaju
hemijske procese u organizmu. Vrlo su korisne jer omogućavaju odvajanje
skroba (složenog šećera), belančevina i prisutnih masnoća, te olakšavaju
varenje.
Zob - Bogate su kalcijumom, gvožđem i magnezijumom, podstiču metabolizam
i rad štitne žlezde; odgovaraju deci i sportistima jer su bogati
belančevinama neophodnim za razvitak mišića i tkiva.
Pasulj - Izvor su vitamina A, C i E.
Grčko seme - Unose vitamin A i C; kuvani imaju pomalo gorkast
ukus.
Pšenica - Imaju dobar ukus, pa ih vole i deca, sadrže znatne
količine vitamina E i važni su za sprečavanje starenja ćelija.
Suncokret - Izvor su vitamina C i E.
Sočivo - Sadrže znatne količine belančevina, vitamina C i grupe
B.
Proso - Bogate su gvožđem i fosforom; imaju nežan ukus
Ječam - Najlakše se vare među klicama žitarica
Rotkvica - Sadrže vitamin A, C i vitamine grupe B
Zelena soja - Važan su izvor belančevina, vitamina E i grupe B;
lagane su i ukusne.
Klice su najbolje sirove: ne preporučuje se kuvanje jer se, posebno
dužim kuvanjem, uništavaju vitamini i enzimi.
Neka budu sveže: idealno je konzumirati klice istog dana kada su
spremne. Možete da ih čuvate pet do šest dana u frižideru ili tegli sa
hermetičkim poklopcem, ali ih ispirajte svaka dva dana.
Odgovarajuća količina: tri do četiri kašičice dnevno.
Najbolje je ujutro: da bi se podstakla telesna energija, najbolje je
jesti ih ujutro na prazan stomak ili za doručak uz mešavinu voća i
jogurta.
Način pripreme: klice se mogu jesti kao salata sa malo maslinovog
ulja ili posoljene, u mešanim salatama, u prolećnim supama i varivima
ili u sendvičima umesto lista salate, te kao namaz na hleb. |
