Telo se znoji s razlogom, ali je nekada ipak potrebno potražiti pomoć
lekara
 Kada
je telo pregrejano pod uticajem spoljne temperature, vežbanja, stresa,
ili emocija, poruku o pregrejanosti mozak šalje nervnim ćelijama koje je
dalje prosleđuje znojnim žlezdama smeštenim u koži.
U tom trenutku počinjemo da osećamo kako se koža vlaži. Znojenjem koje
izlučuje na površinu kože, telo pokušava da se oslobodi suvišne toplote,
dakle da se rashladi.
Hipotalamus, deo mozga, naš je termostat; kada se telesna temperatura
poveća, on pokreće mehanizam znojenja, a kada se smanji, poruka
hipotalamusa je suprotna i znojenje prestaje.
Znoj je sastavljen od vode, soli i elektrolita, uglavnom bez mirisa.
Miris koji osetimo kada smo oznojeni nastaje mešanjem znoja s materijama
koje su prirodno prisutne na površini kože. Osim što služi telu da bi se
rashladilo, znoj je vrlo koristan faktor u signaliziranju zdravstvenog
stanja organizma.
Na primer, prestanak znojenja usled povećane telesne aktivnosti ukazuje
da telu nedostaje tečnosti, da je došlo do dehidracije organizma.
No, osim što je indikator zdravstvenog stanja, znojenje je proces
pročišćavanja kojim se telo svakodnevno i neprestano oslobađa štetnih
materija i toksina.
I sve je u redu dok se znojimo u teretani, na izletu ili nekoj plaži.
Kada nam se to dešava na poslovnom sastanku, radnom mestu ili nekoj
sličnoj važnoj prilici, znamo šta treba da uradimo; pokušavamo znojenje
da sprečimo dezodoransima koji prikrivaju neugodne mirise znoja ili
antiperspirantima koji sprečavaju ili usporavaju lučenje znoja.
Za sada nema dokaza o štetnosti ovih proizvoda niti potvrde da su
kancerogeni.
Supstance koji oni sadrže ne prodiru dublje u kožu, ne dospevaju do krvi
i limfe, pa samim tim ne mogu ni biti opasni.
Ako ste radije za prirodne načine regulisanja znojenja, onda je dobro da
znate da je pravilnom ishranom i vežbanjem moguće održavati čistoću
organizma, pa će tada i potreba za prikrivanjem telesnih mirisa biti
manja. Biće dovoljan blagi dezodorans koji miriše osvežavajućim mirisom.
Za toplije dane i umereno pojačano znojenje postoje i drugi načini kako
da ukrotite znojenje.
Pre nekog, za vas važnog, događaja, na primer poslovnog ili privatnog,
ali značajnog sastanka, izbegavajte tešku, začinjenu hranu. Beli ili
crni luk, kari, sve pikantne mirođije jednim delom se upravno znojenjem
izlučuju iz organizma.
Važno je stoga da u ovim toplim danima vodite računa ne samo o čistoti
tela spolja, već obratite pažnju i na unutrašnju čistoću koja zavisi od
toga koliko i šta jedete i pijete. Na taj način direktno utičete na
sastav i količinu znoja koju telo izlučuje.
Učestalo i prekomerno znojenje, bez obzira na telesnu aktivnost i
spoljnu temperaturu, može biti znak neke zdravstvene tegobe.
Dijabetes, poremećaj u radu štitne žlezde, bolesti srca i pluća, veoma
često su uzročnici prekomernog znojenja. U nekim slučajevima reč je i
hiperhidrozi, posledici poremećaja centralnog nervnog sistema, koji bez
posebnog razloga neprestano podstiče lučenje znoja, posebno u predelu
pazuha, dlanova i stopala.
Poremećaj se može lečiti na više načina, zavisno od vrste i uzroka. U
najtežim slučajevima pribegava se hirurškom zahvatu kojim se blokiraju
ili odstranjuju nervi koji vode do znojnih žlezda, a u poslednje vreme
primenjuje se i botulin.
Dva miliona znojnih žlezda
Ljudsko telo ima više od dva miliona znojnih žlezda, a razlikujemo dve
vrste.
Žlezde koje sudeluju u termoregulaciji, prirodnom procesu regulisanja
telesne temperature, i "mirisne" ili apokrine žlezde.
Ove druge nalaze se u predelu pazuha, oko polnih organa, oko grudnih
bradavica
Njihov razvoj počinje u vreme adolescencije, a izlučuju viskoznu tečnost
sastavljenu od raznih materija, među kojima su i belančevine i masti.
Kada znoj dođe u dodir s bakterijama koje se nalaze na koži - počinje da
se razvija miris, često neprijatan. |
