Bogatstvo milijardera uvećavalo se u prethodnoj godini za 12 odsto dnevno dok je "bogatstvo" 3,8 milijardi najsiromašijih ljudi u svetu opadalo za 11 odsto na dan, pokazuje izveštaj humanitarne organizacije Oksfam (Odžfam) objavljen povodom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
U rukama jedan odsto najbogatijih je 45,6 odsto bogatstva stvorenog u 2018. u poređenju sa 42,3 odsto u 2017, navodi se u izveštaju "Javno dobro ili privatno bogatstvo?".
Izveštaj je pokazao da je u 2018. godini 26 najbogatijih posedovalo isto koiliko 3,8 milijardi najsiromašnijih.
U 2017. je 43 najbogatijih imalo koliko i 3,8 milijardi siromašnih.
Na pitanje briselskog portala EURACTIV da prokomentariše nove podatke o nejednakosti u svetu, portparol Oksfama je istakao da, iako se podaci menjaju s godinama, dugoročni trend ukazuje na povećanje nejednakosti u poslednjih deset godina.
"Vrednost bogatstva milijardera menja se od nedelje do nedelje, od meseca do mesaca, ali je njihovo bogatstvo u poslednjih deset godina raslo u proseku za 11 odsto godišnje a broj milijardera je udvostručen od finansijske krize pre deset godina", rekao je portparol Oksfama.
Kako je dodao, mala grupa ljudi, uglavnom muškarci, poseduje neverovatno bogatstvo... i "taj nivo nejednakosti nije ni prihvatljiv ni održiv".
U izveštaju se navodi da je rekordno bogatstvo super-bogataša posledica nezapamćenog nivoa izbegavanja poreza i poreskih utaja.
"Najviše stope poreza za bogataše i korporacije niže su nego u prethodnim decenijama", ističe se u izveštaju i navodi da samo četiri centa po dolaru poreskog prihoda dolazi od poreza koje plaćaju bogataši.
Prema izveštaju, u bogatim zemljama prosečna najviša stopa poreza na prihod je pala sa 62 odsto u 1970. na 38. u 2013. dok je u zemljama u razvoju ta stopa u proseku 28 odsto.
Ukazuje se i da u nekim zemljama, poput Brazila i Britanije, deset odsto najsiromašnijih izdvaja na ime poreza veći deo svojih prihoda nego deset odsto najbogatijih.
Najbogatiji u svetu od poreznika su sakrili 7,6 hiljada milijardi dolara dok kompanije kriju velike sume "ofšor", a zajedno lišavaju zemlje u razvoju 170 milijardi dolara, naveo je Oksfam.
Oksfam poziva da se preduzmu konkretni koraci da se smanji nejednakost koja, kako ocenjuju, "nije neizbežna nego je politički izbor".
"Vlade treba da usmere napore kako bi uzimale više od veoma bogatih da bi pomogle siromašnima", navela je ta nevladina organizacija sugerišući da najbogatiji treba da plaćaju dodatni porez od 0,5 odsto na svoje bogatstvo.
Na taj način bi se prikupilo više novca kojim bi moglo da se finansira obrazovanje 262 miliona dece koja ne idu u školu i da se obezbede zdravstvene usluge koje bi pomogle da se spasu životi 3,3 miliona ljudi.
Posebno je veliki problem kod žena i dece, čije su potrebe za uslugama obrazovanja i zdravstva velike a oni imaju najmanji pristup novcu, navodi se u izveštaju.
"Ako bi sav neplaćeni rad žena širom sveta obavljala jedna kompanija, ona bi imala godišnji promet od deset hiljada milijardi dolara ili 43 puta veći od Epla", ističe se u Oksfamovom izveštaju.
Oksfam zaključuje da su društva u kojima postoji nejednakost pod većim pritiskom, manje srećna i sa više mentalnih bolesti i poziva na izgradnju humanije ekonomije u kojoj vlada jednakost i ceni se ono što je zaista važno.
