Vrh strele u lobanji drevnog palog ratnika, žena bujnih oblina napravljena od slonovače i maska rimskog rečnog boga, neki su od oko 1.000 velikih arheoloških otkrića prvi put skupljenih na jednom mestu.
Izložba koja je otvarena u petak u berlinskom muzeju Gropijus Bau otkriva kako su rat, umetnost i migracije ostavljali svoj pečat u Nemačkoj od kamenog doba.
Pokriveno je više od 300.000 godina, počevši od tankog drvenog koplja koje je koristila vrsta koja je lutala Evropom mnogo pre dolaska homo sapiensa.
Neandertalske sekire pokazuju kako su naši drevni rođaci pobegli na jug od nastupajućeg ledenog doba, što je prvi konkretniji dokaz postojanja klimatskih izbeglica, dok "Venera iz Hole Felsa" od slonovače i slične gravure datirane između 40.000 i 35.000 godina pre nove ere svedoče o fascinaciji ranih Evropljana ženskim telom, koja ni do danas nije napustila umetnike.
"Osnovi evropskog zajedničkog kulturnog nasleđa sežu hiljadama godina unazad", rekla je Kristina Hak, zamenica šefa Berlinskog državnog muzeja koji je pomogao u prikupljanju predmeta iz muzeja širom Nemačke.
Tačna priroda predmeta često nije najjasnija. Na primer, nebeski disk iz Nebre, predmet od zlata i bronze veličine tanjira koji prikazuje sunce, mesečeve mene i sazvežđe Plejada, smatra se jednim od prvih astronomskih prikaza u istoriji, ali je moguće da je imao i religijski značaj.
Datiran oko 1600. godine pre nove ere, disk je samo par vekova stariji od tri spektakularna zlatna šešira za koje se najpre verovalo da su ih nosili rani keltski sveštenici ali koji su mogli da služe i kao primitivni kalendari.
Mnogi od izloženih predmeta pokazuju koliko je napredak bio povezan s kretanjem ljudi, robe i ideja u i kroz Evropu.
"Migracije nisu majka svih problema. One su početak svih inovacija", rekao je direktor berlinskog Muzeja praistorije i rane istorije Matijas Vemhof.
On je naveo da bogatstvo predmeta pronađenih tokom nedavne izgradnje nove linije metroa u Kelnu, gde predmeti koji potiču iz raznih delova Rimskog carstva, dokazuju da je taj grad bio mesto mešanja kultura.
Pored kamene maske rečnog boga nalazio se savršeno očuvani nadgrobni spomenik trgovca po imenu Sekstus Haparonijus Justinus koji je prodavao kozmetiku i parfeme mnogo pre nego što je Keln postao poznat po kolonjskoj vodi.
Nemački kovači kopirali su rimske šlemove i kasnije dizajnirali sopstveno oružje, a mačevi "Ulfbreht" bili su poštovani i cenjeni od ratnika širom Evrope u srednjem veku.
Modni trendovi su dolazili i odlazili, poput običaja da se bebama vezuju glave da bi dobile kupasti oblik, što je praksa zabeležena u Bavarskoj i na Krimu oko 500. godine nove ere.
Takođe, potraga za mističnim formulama za pretvaranje običnih materijala u zlato, predstavljena ostacima alhemičarske laboratorije iz 16. veka, nije opstala, iako žeđ za znanjem i profitom i dalje živi u nemačkoj tehnološkoj industriji.
Neki od izloženih predmeta, koji su svi pronađeni u Nemačkoj u poslednje dve decenije, obavijeni su misterijom. Lobanja probodena strelom deo je velike zbirke kostiju i oružja za koje arheolozi veruju da bi mogli biti najstariji poznati ostaci velike bitke u ljudskoj istoriji.
Iako je drugi drevni vojni sukob, bitka kod Kadeša između Egipćana i Hetita 1274. pre nove ere u današnjoj Siriji, dobro dokumentovan, još nisu pronađeni fizički dokazi bitke.
Oko 4.800 kilometara odatle, u dolini Tolenze u hladnim ravnicama severne Nemačke, u otprilike isto vreme u bitku su išle hiljade ratnika iz bronzanog doba. Za sada niko ne zna ko su oni bili ni zašto su se borili.
