Zvaničnici koji su dočekali Brekea, pokušali su da ga ubede da je posredi administrativna greška, ali je Kušner ubrzo naložio da se sprovede postupak detaljne provere koja je i dalje u toku. Predsednik Aleksandar Vučić nije odgovarao na upite Njujork tajmsa o ovoj temi, dok je ministar finansija Siniša Mali izbegao bilo šta da komentariše, pozivajući se na tajnost istrage.
Ugledni američki dnevnik „Njujork tajms“, objavio je juče opsežnu analizu slučaja koji poslednjih nedelja u Americi prerasta u prvu veću aferu u koju je uključena porodica reizabranog američkog predsednika Donalda Trampa.
U tekstu čiji je naslov „Ostavke i krivična prijava u Srbiji zbog projekta porodice Tramp“, ugledni američki dnevnik do detalja je opisao biznis plan zeta američkog predsednika, koji je u dogovoru sa srpskim vlastima trebalo da sruši kompleks bombardovanog Generalštaba u centru beograda i na tom mestu izgradi luskuzne hotele.
“Zašto nisu saslušani Mali i Selaković, ali i ostali u lancu odgovornosti?”: Advokat Rajić za Nova.rs o istrazi u slučaju „Generalštab“ i ko bi morao biti ispitan
Nakon što je stručna javnost u Srbiji ukazala da je ovdašnja vlast ukinula status kulturnog dobra i skinula zaštitu sa Generalštaba mimo svih zakonskih procedura, kako bi ga ustupila i faktički poklonila porodici Tramp, u slučaj se uključilo i Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je pokrenulo istragu. Ova vest bila je dovoljna da uzbuni kompletnu američku javnost, a posebno protivnike reizabranog predsednika SAD, koji je zbog ovog projekta, prvi put od dolaska na vlast povezan sa projektom, koji je u javnosti označen sumnjivim i korupcionaškim.
„Tokom prošle godine, porodica Tramp je putovala po svetu potpisujući jedan za drugim nove projekte u oblasti nekretnina, u kojima su direktno učestvovale i Vlade tih zemalja. U javnosti su tim povodom, pokretane diskusije o etičnosti ovakvog poslovanja, sve dok jedan takav slučaj nije rezultirao zvaničnom istragom u Srbiji protiv državnih funkcionera i službenika“, piše „Njujork tajms“.
„Istraga je usledila nakon što se hrabra grupa zaštitnika kulture u Srbiji suprotstavila sopstvenoj vladi, a samim tim i bliskim rođacima moćnog američkog predsednika. Zet predsednika Trampa, Džared Kušner, ima dogovor sa srpskom vladom o izgradnji hotelskog i apartmanskog kompleksa vrednog pola milijarde dolara u centru prestonice, Beograda.
U projekat je uključena i Tramp organizacija, kojom upravljaju predsednikovi sinovi Erik i Donald mlađi, jer će luksuzni hotel nositi Trampov brend“, piše dalje Njujork tajms.
„U novembru, nedelju dana nakon što je gospodin Tramp ponovo izabran, srpska vlada je saopštila da se lokacija – bombardovana zgrada koja stoji kao simbol stradanja u NATO bombardovanju 1999. godine – više ne smatra kulturno zaštićenim dobrom.
To je otvorilo put projektu porodice Tramp. Desetine arhitekata i kulturnih istoričara u državnom Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture negodovalo je, optužujući vladu za kršenje zakona. Nekoliko dana nakon vladine odluke, poslali su pismo u kojem se navodi da se status imovine kao „nepokretnog kulturnog dobra“ može opozvati samo ako to odobri tim stručnjaka instituta. A oni to nisu učinili“, navode autori teksta, prenoseći nadalje izjave sagovornika iz Srbije, upoznatih sa dešavanjima u vezi sa ovom aferom.
Nadalje sledi tekst „Njujork tajmsa“:
„Od početka smo znali da je to politička odluka“, rekla je Estela Radonjić Živkov, bivša zamenica direktora instituta. Ona je rekla da su je državni obaveštajni službenici pritisnuli da ne osporava vladu u ovom slučaju, što je jasan znak intenzivnog interesovanja srpskih lidera za projekat. Ona je to ipak učinila.
Danas, sedam meseci kasnije, projekat porodice Tramp postao je i srpski skandal i očigledan primer koliko je strana vlada bila spremna da ide daleko kako bi unapredila finansijske interese porodice gospodina Trampa. I to podvlači stalnu zabrinutost da je poslovne odnose porodice postalo teže odvojiti od zvaničnih odluka gospodina Trampa.
„Čak i privid da se spoljna politika SAD možda koristi za ličnu finansijsku korist predsednika suprotstavlja se načinu na koji smo oduvek shvatali javnu službu“, rekao je Danijel I. Vajner, vladin stručnjak iz neprofitne organizacije Brenan centar za pravdu.
Ako strani lideri veruju da mogu da utiču na gospodina Trampa punjenjem džepova njegove porodice, dodao je gospodin Vajner, to može da iskrivi njihove sopstvene odluke.
Srpski studenti koji su predvodili masovne proteste protiv Aleksandra Vučića, predsednika zemlje, iskoristili su ovaj razvoj događaja kao primer onoga što vide kao koruptivne metode svoje vlade. Krajem marta, hiljade ljudi je demonstriralo na tom mestu.
Prošlog meseca, oni i drugi kritičari proslavili su iznenađujuću pobedu.
Srpski tužilac za organizovani kriminal optužio je Gorana Vasića, šefa gospođe Živkov i direktora kulturnog instituta, za zloupotrebu položaja. Tužilaštvo je saopštilo da je gospodin Vasić priznao falsifikovanje dokumenta kako bi opravdao oduzimanje zaštićenog statusa lokalitetu.
Niko ne zna koliko će daleko istraga ići. Ali jedno pitanje koje je javno pokrenuto jeste da li je Siniša Mali, moćni ministar finansija u Srbiji, vršio pritisak na zvaničnike za kulturno nasleđe da podrže projekat ili da podnesu ostavku. Gospodin Mali ima veze sa Belom kućom preko Rika Grenela, dugogodišnjeg saveznika gospodina Trampa i trenutnog izaslanika za specijalne misije.
Gospodin Mali je odbio da komentariše projekat, pozivajući se na kontinuiranu istragu. Affinity Partners, kompanija gospodina Kušnera, kaže da se sporazum preispituje. Gospodin Vučić, predsednik Srbije, minimizirao je krivičnu istragu, rekavši da „nije bilo nikakvog falsifikata“.
Odlična lokacija
Plan porodice Tramp predviđa hotel i stambene kule na komadu vrhunskog zemljišta, preko puta bogato ukrašenog sedišta vlade u centru Beograda. Zamenio bi ruševine onoga što je poznato kao zgrada Generalštaba, dela vojnog kompleksa koji je teško oštećen u NATO bombama 1999. godine. Proglašen je zaštićenim kulturnim dobrom šest godina kasnije. Vujo Ilić, politolog na Univerzitetu u Beogradu, rekao je da gospodin Vučić „ima politički interes da se ovaj projekat razvije kako bi dobio veći pristup Trampovoj administraciji“.
Suočen sa svrgavanjem svog premijera u martu i pozivima na vanredne izbore, gospodin Vučić želi da pokaže da ima kredibilitet kod svetskih lidera, rekao je gospodin Ilić. U igri su i druga bilateralna pitanja, uključujući američke tarife i podršku srpskoj kandidaturi za pridruživanje Evropskoj uniji.
Stiven Čeung, direktor komunikacija Bele kuće, rekao je da „sve što predsednik Tramp radi jeste da koristi američkom narodu“. Kancelarija gospodina Vučića nije odgovorila na zahtev za komentar, ali je srpski lider prošle godine rekao da je „umro od smeha“ na pomisao da je „ovo iskoristio za politički uticaj na Trampa“.
Put na Floridu
U aprilu je gospodin Vučić odleteo na Floridu sa izjavljenom nadom da će se sastati sa predsednikom. Uspeo je da se sastane samo sa Rudolfom V. Đulijanijem, bivšim predsednikovim advokatom, kome je sada oduzeta advokatska prava. Srpski državni emiter je saopštio da se gospodin Vučić iznenada razboleo i da je morao da prekine putovanje. Sledećeg meseca je objavio fotografiju na kojoj razgleda pečeno prase koje će poslužiti na večeri sa sinom gospodina Trampa. Sredinom 2024. godine nazvao je posetu gospodina Kušnera „inspirativnom“.
Još 2013. godine, Donald Tramp je merkao beogradsku lokaciju za hotel. Ideja se ponovo pojavila tokom njegovog prvog mandata kao predsednika. Gospodin Grenel, tadašnji Trampov pomoćnik za rešavanje problema u napetim odnosima između Srbije i Kosova, ohrabrio je srpske lidere da razmotre obnavljanje lokacije uz američka ulaganja.
Nakon što je gospodin Tramp izgubio reizbor 2020. godine, gospodin Grenel je pozvao gospodina Kušnera da preuzme projekat i služio je kao rani posrednik. Gospodin Grenel se sastao sa srpskim predsednikom 2022. i 2023. godine i objavio je svoje slike na društvenim mrežama sa gospodinom Malijem 2021. godine.
Na jednoj slici, ruka gospodina Grenela je bila prebačena oko Malijevih ramena sa natpisom: „Uvek se lepo provodim sa @mali_sinisa#belgrade“. Video je prikazivao dvojicu muškaraca kako pevaju uglas na bučnoj večernjoj zabavi u prepunom beogradskom klubu. Gospodin Grenel nije bio dostupan za komentar.
Do maja 2024. godine, srpska vlada je sklopila dogovor sa kompanijom povezanom sa gospodinom Kušnerom.Složila se da investitorima da ugovor o zakupu bez troškova na 99 godina, koji se može pretvoriti u vlasništvo, takođe besplatno, prema nacrtu sporazuma. Srpski ministar se javno zahvalio gospodinu Malom na „energiji i trudu koji je uložio“ u projekat.
Jutarnji poziv
Postojala je začkoljica: Zavod za zaštitu spomenika kulture nije napredovao. Dubravka Đukanović, arhitektkinja i univerzitetska profesorka koja je vodila institut, bila je protiv promene zaštićenog statusa lokaliteta. U intervjuu je rekla da kompleks, koji je projektovao poznati srpski modernistički arhitekta, treba umesto toga restaurirati i staviti u javnu upotrebu.
U junu 2024. godine, rekla je, pozvana je na sastanak sa gospodinom Malim, ministrom finansija. Olivera Vučković, direktorka paralelnog gradskog instituta, takođe je pozvana, prema tvrdnjama nonimnog izvora. Gospodin Mali je imao direktnu poruku, ta osoba je rekla: „Podržite projekat ili podnesite ostavku“.
Gospođa Đukanović je rekla da je brzo podnela ostavku zbog sastanka sa gospodinom Malim, ali je odbila da da dalje detalje zbog istrage. Gospođa Vučković nije bila dostupna za komentar. Problem je tinjao još šest meseci, sve dok gospodin Tramp nije ponovo izabran. Vlada Srbije je 14. novembra objavila da je ukinula zaštićeni status lokaliteta. U kulturnom institutu, gospođa Živkov, tadašnja zamenica direktora, rekla je da je osoblje odmah počelo da radi na pismu u kojem se navodi da je vlada „grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu“.
U pismu se navodi da ako vlada u ovom slučaju pogazi sopstveni zakon, „svako kulturno dobro koje stvara neugodnosti investitoru ili predstavlja političku ili drugu prepreku može biti izbrisano na isti način“. Dok se spremala za posao u 7:30 ujutru 18. novembra, rekla je gospođa Živkov, dobila je poziv od službenika Bezbednosno-informativne agencije, državne obaveštajne i nacionalne bezbednosne službe. Čekali su je u institutu.
U dva naknadna telefonska poziva, rekla je, „snažno su joj savetovali“ da odustane. Neustrašivo je poslala pismo — koje je, kako je rekla, potpisao svaki od 50-ak stručnjaka instituta — vladi i Ministarstvu kulture.
Evropa Nostra, vodeća neprofitna organizacija za kulturno nasleđe u Evropi, zauzela je isti stav, rekavši da se stotine stručnjaka i brojne grupe slažu da sudbina lokaliteta „ne treba da bude vođena kratkoročnim političkim i/ili komercijalnim interesima, već poštovanjem vladavine prava“. Nije jasno da li je pismo osoblja instituta podstaklo krivičnu istragu.
Ijan Breke, glavni advokat kompanije Affinity Partners, firme gospodina Kušnera, odleteo je u Beograd odmah nakon što je ta vest objavljena, prema osobi upoznatoj sa situacijom koja je govorila pod uslovom anonimnosti kako bi opisala poverljive poslovne stvari. Srpski zvaničnici su mu rekli da se kontroverza svela na jednostavnu administrativnu grešku, rekla je osoba, ali gospodin Kušnerov tim još uvek procenjuje situaciju.
U međuvremenu, istraga tužioca je napredovala. Gospođa Živkov, sada glavna konzervatorka u institutu, rekla je da je ispitivana krajem maja.
Prema navodima tužilaštva, na njihovoj listi za ispitivanje nalaze se još 34 imena.
