Protestni pokret, koji je započeo krajem prošle godine nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Nvom Sadu koje je odnelo 16 života, sada se nalazi na prekretnici. Pristalice vlasti tvrde da su demonstranti neobuzdani, dok protivnici kažu da vlast provocira nemire kako bi delegitimisala pokret i opravdala svoje represivne mere, ocenjuje autorka Antonia Kolibasanu (Colibasanu).
Vučić je više puta opisivao proteste kao pokušaj "obojene revolucije", sugerišući da demonstrante sponzorišu stranci i da žele da obore vladu.
U martu je potpredsednik vlade Aleksandar Vulin zahvalio ruskim obaveštajnim službama na pomoći u odbijanju tih pokušaja, uključujući pružanje informacija o pokušajima destabilizacije vlade.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić dodatno je raspalio tenzije, ukazujući na hapšenje nekoliko stranih državljana tokom nedavnih nemira, među kojima su bili jedan hrvatski državljanin i Slovenac srpskog porekla.
Dačić je izjavio da je privedeni Slovenac učio obaveštajne veštine u SAD, sugerišući da to potvrđuje strano učešće u demonstracijama. U loklanim medijima i na društvenim mrežama takođe se tvrdi da iza protesta stoje SAD, ali za to nema proverljivih dokaza, navodi se u tekstu.
U međuvremenu, dodaje portal, ministar spoljnih poslova Mađarske, koja je učvrstila svoje veze s Moskvom, izjavio je samo nekoliko dana pre avgustovskih sukoba da EU nastoji da svrgne vlade koje joj se protive – uključujući one u Mađarskoj, Slovačkoj i Srbiji, smeštajući događaje u Srbiji u širi kontekst borbe protiv mešanja EU u nacionalne poslove.
Ova izjava usledila je nakon tvrdnje ruske Spoljne obaveštajne službe da Evropska komisija pokušava da izvede promenu režima u Budimpešti. Ta tvrdnja izazvala je sumnje u redovima mađarske opozicije, koja strahuje da Rusija nagoveštava spremnost da pomogne vladi da ostane na vlasti.
Autorka navodi i da slovačka vlada posmatra nemire u Srbiji s nelagodom i dodaje da je posle kritika da nije zaštitio slovačke građane koji su napadnuti tokom demonstracija u Srbiji, premijer Roert Fico 15. avgusta optužio opoziciju da planira proteste slične onima u Srbiji.
Vlade u Beogradu, Budimpešti i Bratislavi koriste sličan obrazac, gurajući neosnovane narative o zapadnom mešanju kako bi izazvale nacionalističku reakciju.
Ali mnogi demonstranti su i sami kritikovali EU, optužujući blok da pokušava da se drži po strani i da ne brani demokratske vrednosti, navodi se i podseća da je u Srbiji, koja je zvanični kandidat za članstvo u EU od 2012. godine, javna podrška ulasku u EU značajno opala.
Zapravo, upravo je Vučić u poslednje vreme naglašavao sve dublje veze Srbije sa EU, upućujući diplomatske gestove i uvodeći ograničene reforme kako bi stekao naklonost Brisela.
Mnogi demonstranti, međutim, tvrde da od tih napora nisu videli gotovo nikakve opipljive ekonomske koristi. Političku elitu smatraju oportunističkom, spremnom da sarađuje s bilo kim – pa i sa EU – zarad sopstvenog napretka. Sve više veruju da Evropska unija toleriše takvo ponašanje kako bi izbegla suočavanje s još jednom krizom na svom pragu.
Demonstranti takođe ukazuju na spor ekonomski rast zemlje, ističe autorka i dodaje da sličan ekonomski pritisak oseća i Mađarska.
Autorka ukazuje da nekoliko upečatljivih podudarnosti može nagovestiti kuda situacije idu. Istog dana prošle nedelje kada je u Srbiji izbilo nasilje, ruska Spoljna obaveštajna služba objavila je izveštaj u kojem se tvrdi da EU radi na obaranju vlada u Slovačkoj, Srbiji i Mađarskoj.
Izveštaj je objavljen samo dan pre sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina na Aljasci, koji je formalno bio fokusiran na Ukrajinu, ali se široko očekivalo da će dotaknuti i druge oblasti od interesa SAD i Rusije.
Zatim je, 18. avgusta, izvoz ruske nafte u Mađarsku i Slovačku preko naftovoda Družba iznenada obustavljen nakon što je ukrajinski dron oštetio rusku pumpnu stanicu. Mađarska je napad osudila kao udar na svoju energetsku bezbednost. Slovački operater Transpetrol potvrdio je prekid, ali je naveo da se incident dogodio van granica Slovačke. Šteta je popravljena dan kasnije, a isporuke obe zemlje su obnovljene.
Ali, imajući u vidu njihovu veliku zavisnost od ruske energije i strateški značaj ovog naftovoda, duža obustava bi dodatno pritisnula obe vlade, dodaje se.
Nemiri u Srbiji ne mogu se razumeti izolovano jer su tamošnji događaji duboko upleteni u šire geopolitičke izazove koji uključuju i Moskvu i Vašington, ukazuje autorka.
Upravo je na Balkanu Rusija i započela svoj povratak nakon Hladnog rata, kada se pozicionirala kao strateški saveznik Srbije, a Moskva odavno tvrdi da je Vašington postavio presedan za zanemarivanje međunarodnog prava kada je reč o teritorijalnom integritetu, podržavajući secesionističke ambicije Kosova, dodaje se.
Okružena državama članicama NATO, kao kandidat za pristupanje EU, ali istovremeno agresivno privlačena od strane Moskve, Srbija se nalazi usred geopolitičkog nadmudrivanja, ocenjuje se.
Za Brisel i Vašington, radi sprečavanja nestabilnost na Balkanu, ključno je da obezbede da Srbija ne sklizne dalje od evroatlantskog tabora, dok za Moskvu, Beograd predstavlja jedno od retkih preostalih uporišta na evropskom kontinentu, ukazuje autorka i dodaje da se stoga svrstavanje Srbije može odraziti na stratešku ravnotežu u jugoistočnoj Evropi i šire.
Događaji u Srbiji mogli bi takođe da odjeknu izvan njenih granica, utičući na političku dinamiku u Mađarskoj i Slovačkoj, dvema članicama EU i NATO koje su snažno zavisne od ruske energije. Obe vlade pokušale su da pronađu ravnotežu između Zapada i Moskve u pristupu ratu u Ukrajini, što ih je u praksi često približavalo ruskoj poziciji.
U tom smislu, događaji u Srbiji retko su vezani samo za srpsku politiku. SAD imaju malo podsticaja da tamo ohrabre revoluciju, a EU nema interesa da obori vladu u Beogradu, naročito kada ne postoji kredibilna alternativa na vidiku.
Čini se da je Rusija previše oslabljena da bi upravljala balkanskom krizom, a ruski mediji su, iznenađujuće, poslednjih dana posvetili relativno malo pažnje srpskoj politici.
Ova tišina mogla bi da odražava prioritet Moskve u Ukrajini. Ili Moskva možda samo čeka pogodan trenutak da "ubaci klin" u eskalirajuću situaciju i time dodatno zakomplikuje ionako pretrpan međunarodni dnevni red Zapada
Zato je kontekst ključan, zaključuje autorka i dodaje da je posle samita Tramp-Putin na Aljasci, sastanak Trampa, predsednika Ukrajine i ključnih evropskih lidera ukazao na promenu: Vašington očigledno želi da pokaže da ne mora da predvodi Evropu u vezi sa Ukrajinom, već očekuje da Evropljani preuzmu veću odgovornost – čak i liderstvo – u upravljanju konfliktom.
Izazov, međutim, leži u činjenici da Evropa nije jedna država, već mozaik institucija i koalicija. Unutar NATO i EU, Mađarska i Slovačka verovatno će otežati postizanje konsenzusa o narednim koracima za Ukrajinu, čak i ako se to svodi samo na odlaganje procesa donošenja odluka.
A ako se unutrašnja kriza u Srbiji produbi i prelije na susede, NATO i EU mogli bi se naći opterećeni još jednom krizom na već nestabilnom frontu, zaključuje se u tekstu na portalu Geopolitička budućnost.
