Sve očitije i oštrije podele u društvu aprilske izbore u Srbiji mogle bi učiniti neizvesnijim nego dosad, ocenila je agencija Hina dodajući da se s tom neugodnom činjenicom suočio krajem godine i srpski predsednik Aleksandar Vučić kad su ga hiljade ljudi koji su širom zemlje izašli na ekološke proteste protiv rudnika litijuma primorale na povlačenje i promenu dva sporna zakona.
Premda mu Ustav ne daje izvršna već više protokolarna ovlašćenja Vučić je godinama sebi izgradio oreol apsolutne vlasti i, uz obilnu propagandno-medijsku podršku većine medija, autoritarno deluje i kao premijer u senci, namećući saradnicima da ga pitaju za većinu odluka ili ih donoseći sam, navodi Hina.
U pregledu zbivanja u 2021 pod naslovom "Srbija na prelazu godina: Nervozni koraci ka novim izborima" hrvatska agencija dodaje da su ekološki protesti postali politički krešendo godine na izmaku, tim pre jer se od vlasti, pod pretnjom blokada u celoj zemlji, već u januaru 2022. traži proglašenje moratorijuma na eksploatisanje litijuma i ruda čija bi prerada dodatno ugrozila okolinu i prirodu.
Na regionalnom planu, dodaje Hina, Srbija je 2021. nastavila da zagovara inicijativu preimenovanu iz mini Šengena u Otvoreni Balkan (Open Balkan) koju dosad podržavaju Severna Makedonija i Albanija, a cilj je da se proširi i na ostale zemlje regiona koje su zastale u čekaonici proširenja EU.
S druge strane, odnosi Beograda i Prištine, uprkos posredovanju Vašingtona i Brisela nisu odmakli daleko od stalnih napetosti i povremenih incidenata.
Beograd održava snažne veze s Banjalukom, a sintagmom "srpski svet", koju je u javni narativ uveo ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, izazvane su dodatne sumnje u iskrenost službene politike Beograda.
Ostale su česte iskre u odnosima na relaciji Beograd-Zagreb, bez naznaka da bi bilateralni odnosi uskoro mogli krenuti uzlaznom linijom, dok je dodatno potvrđen "najviši nivo odnosa u istoriji" s Mađarskom.
Istovremeno Srbija naglašava želju da održi dobre odnose s Vašingtonom, insistirajući na tome da bliskost s Pekingom i Moskvom ne ometa njenu stratešku opredeljenost za pridruživanje EU, navela je Hina.
Vlast računa i na učinak populističke mere novčane pomoći u vreme pandemije, piše Hina ali i dodaje da statistika ne ide uvek pod ruku s cenama, pa je uprkos tvrdnjama da je međugodišnja inflacija od 6,6 posto u granicama prognozirane, vlada morala da interveniše i ograničenjem cena ključnih proizvoda a prosečna plata nedovoljna je za potrošačku korpu.
