Međunarodni tim istraživača završio je više od godinu dana dugu misiju prikupljanja podataka o regionu Arktika u kojem klimatske promene izazivaju najdrastičnije promene, s dokazima o umiranju Arktičkog okeana i upozorenjem da bi u ne tako dalekoj budućnosti ledeni pojas mogao ostati bez leda u letnjim mesecima, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Posle skoro 13 meseci dana lutanja vrhom sveta nemački istraživački brod se u ponedeljak, 12. oktobra, vratio kući, završivši najveću naučnu ekspediciju na Arktiku u istoriji, koja je imala za cilj bolje razumevanje regiona koji se brzo menja usled zagrevanja planete, piše Njujork tajms.
Ekspedicija je, s rotirajućim kontingentom od oko 100 naučnika, tehničara i članova posade, nailazila na radoznale polarne medvede, žestoke oluje koji su oštetili opremu, tanak led, ali i na pandemiju izazvanu korona virusom koja je poremetila logistiku, ukazuje list, dodajući da je tokom misije bilo i optužbi o seksualnoj diskriminaciji i uznemiravanju na ruskom brodu za podršku koji je pratio Polarstern prvih mesec dana.
Lideri projekta MOSAIC od 140 miliona evra koji je organizovao Institut Alfred Vegener u Nemačkoj ipak su, kako ističe Njujork tajms, misiju označili kao uspeh.
Oni kažu da će mnoštvo podataka sakupljenih o okeanu, ledu, oblacima, olujama i ekosistemima arktičkog sveta biti neprocenjivo za pomoć naučnicima da razumeju taj region koji se zagreva brže od ostatka planete.
Led na moru u tom regionu se postojano stanjuje poslednjih decenija i ledeni pokrivač ove godini je bio najmanju od početka satelitskih merenja 1979, ističe Njujork tajms, dodajući da je zagrevanje takođe izazvalo naglo smanjenje i starog, debelog leda.
Cilj misije je bio da čitav godišnji ciklus istraživači budu u arktičkom ledu, kako bi posmatrali kako se zimi zamrzava, a zatim topi s približavanjem letnjih meseci, ukazuje Juronjuz.
Klimatske promene se nigde ne osećaju tako snažno kao na polovima, pa je sakupljanje informacija u tim oblastima od ključnog značaja, ističe Juronjuz i navodi da je misija prikupila podatke o atmosferi, nivou morskog leda, okeanu i zdravlju ekosistema Arktika kao pokazatelja zdravlja cele planete.
Tim istraživača je sa sobom doneo više od 1000 uzoraka leda. Podaci iz tih uzoraka koristiće se za stvaranje klimatskih modela koji bi mogli pomoći u predviđanju fenomena poput toplotnih talasa i jakih kiša, a takođe bi moglo pomoći da se utvrdi kako će izgledati klima tokom sledećih pet, 10, 50 ili 100 godina.
Takođe su prikupljeni podaci o organizmima koji žive u ekstremnim uslovima tokom dugih zimskih meseci potpunog mraka. U polarnoj noći uzeti su uzorci vode ispod leda kako bi se proučavali biljni plankton i bakterije i bolje razumeli kako morski ekosistem funkcioniše u ekstremnim uslovima.
Istraživači koji su učestvovali u najvećom svetskoj misiji na Severnom polu vratili su se u Nemačku sa dokazima o umiranju Arktičkog okeana i upozorenjem da bi za samo par decenija moglo da se desi da leti nema leda u tom okeanu, ističe agencija Frans pres i ukazuje da je plovidba od 389 dana omogućila naučnicima da sakupe važne podatke o posledicama globalnog zagrevanja.
Uoči povratka, vođa misije Markus Reks rekao je za AFP da se tim od nekoliko stotina naučnika iz 20 zemalja sam uverio u dramatične efekte globalnog zagrevanja na ledu u regionu koji se smatra "epicentrom klimatskih promena".
"Videli smo kako Arktički okean umire", rekao je Reks i dodao da će, ako se nastavi trend zagrevanja Severnog pola, za nekoliko decenija Arktik leti biti bez leda.
