Mare Nostrum 5 će biti 15 do 20 puta jači od sadašnje verzije Mare Nostrum 4, koji je drugi najjači superkompjuter u Evropi i 13. u svetu, i 10.000 puta brži od prve generacije ovog kompjutera napravljenog 2004, koji je u to vreme bio najjači na starom kontinentu.
Radovi na instalaciji najnovije verzije ovog superkompjutera već su počeli u Barselona kompjuting centru (BSC), koji je grupa novinara iz Srbije posetila u okviru projekta Puls Evrope.
Novinari su imali priliku da vide i da se upoznaju s načinom rada superkompjutera Mare Nostrum 4, smeštenog u kapeli Tore Djiorna iz 19. veka, koju je Politehnički univerzitet Katalonije u Barseloni ustupio BSC-u početkom 2000-ih.
Mare Nostrum 5, koji bi trebalo da bude spreman za rad naredne godine, imaće maksimalnu obračunsku snagu od 200 petaflopa, što znači da može da izvrši 200 miliona milijardi (200.000.000.000.000.000) operacija u sekundi.
Njegova namena biće pre svega za evropska medicinska istraživanja, uključujući lekove, vakcine i simulacije širenja virusa, kao i za klimatska predviđanja, razvoj veštačke inteligencije, obradu "big data" i brojna druga naučna istraživanja.
Ukupni troškovi za kupovinu, instalaciju i rad tokom pet godina iznosiće 223 miliona evra, a polovinu budžeta finansiraće Evropska unija.
Mare Nostrum 4 je 2021. godine zaradio 47,2 miliona evra, od čega 9,2 miliona od španske i katalonske vlade, a 21,6 miliona od Evropske komisije.
Ovaj superkompjuter zarađuje tako što iznajmljuje korišćenje na određeno vreme. BSC koristi samo 20 odsto kapaciteta superkompjutera, a ostatak dele Španska mreža superkompjutera i evropska mreža PRACE, tako da je dostupan istraživačima iz cele Evrope.
Barselona je postala jedna od tehnoloških prestonica koja sve više privlači međunarodne investitore, ali i talente.
Komesar za promociju grada Pau Solanilja Franko izjavio je za srpske medije da se Barselona poslednjih godina sve više fokusira na digitalnu ekonomiju i pokretanje startapova, a da je samo tokom 2021. godine u startapove u gradu uloženo 1.500 miliona evra.
"Digitalni sektor nastavio je da raste i tokom pandemije, što je dovelo do situacije da ne možemo da nađemo ljude za poslove koje stvaramo. Imamo 7.000 do 8.000 radnih mesta koje ne možemo popunimo u gradu", rekao je Franko.
Važnu ulogu u ekonomskom razvoju grada ima agencija Barselona Aktiva, koja već 35 godina pomaže nezaposlenima da se prilagode tržištu rada, kompanijama da pokrenu nove projekte ili da prošire poslovanje.
Kada je u pitanju IT sektor, gde je prosečna plata između 40.000 i 50.000 evra godišnje, 90 odsto ljudi koji dođu kod njih nađu posao.
Pored Barselone i Madrida, i Valensija postaje sve privlačnije mesto za "digitalne nomade" i pokretanje biznisa.
Valensija je postala najbrže rastući preduzetnički ekosistem u Španiji, sa najviše startapova po stanovniku u zemlji – ima više od 850 registrovanih startapova, što je duplo više nego pre godinu dana.
Većina njih razvija veštačku inteligenciju, "big data", IOT (Internet of things) i "klaud kompjuting" (cloud computing).
Kako je novinarima iz Srbije rečeno u kancelariji Invest in Valensija, u startapove je 2021. godine uloženo 200 miliona evra, a tokom godine se održava više od 100 događaja povezanih sa startapovima i digitalnom tehnologijom.
Ono što Valensiju izdvaja od drugih razvijajućih tehnoloških centara je to što je kompanijama i startapovima lako da nađu talente.
Valensija ima dva javna i šest privatnih univerziteta sa više od 117.000 studenata, a univerzitetsku diplomu ima gotovo 20 odsto stanovnika. Svake godine na valensijskim univerzitetima diplomira više od 3.500 inženjera i programera.
Petnaest novinara iz Srbije su u aprilu posetili Barselonu i Valensiju u okviru projekta Puls Evrope uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.
