Belorusija zatvara granicu sa Poljskom i Litvanijom

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko objavio je  da zatvara granicu s Poljskom i Litvanijom i da stavlja vojsku u stanje pripravnosti.

Lukašenko, koji se nalazi pod pritiskom masovnih šestonedeljnih protesta čiji učesnici traže njegovu ostavku, rekao je da je Belorusija primorana i da pojača kontrole na granici s Ukrajinom.

"Primorani smo da povučemo vojnike s ulica, da stavimo vojsku u stanje pripravnosti i da zatvorimo državnu granicu prema zapadu, pre svega s Litvanijom i Poljskom", rekao je Lukašenko na Forumu žena.

Dodao je da "ne želi da njegova zemlja bude u ratu" i da ne želi da se Belorusija, Poljska i Litvanija "pretvore u pozorište vojnih operacija".

"Zato danas želim da apelujem na narode Litvanije, Poljske i Ukrajine. Zaustavite svoje lude političare, ne dozvolite da izbije rat", kazao je Lukašenko.

On nije pomenuo susednu Letoniju, koja ja članica NATO kao Poljska i Litvanija.

Lukašenkova rivalka na avgustovskim izborima Svetlana Tihanovskaja rekla je da aktivisti sastavljaju listu pripadnika bezbednosnih snaga koji su učestvovali u nasilju i represiji nad demonstrantima.

Minsk ocenio rezoluciju EP o Belorusiji kao agresivnu

 - Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije saopštilo je da rezolucija Evropskog parlamenta o situaciji u Belorusiji koja je usvojena  ima agresivan ton i ne sadrži nijednu konstruktivnu ili uravnoteženu ideju.U saopštenju, koje je preneo TAŠ, se podvlači da se Ministarstvo spoljnih poslova uverilo u "nerazumevanje Eropskog parlamenta procesa koji se odvijaju u Belorusiji i apsolutnu odvojenost od stvarnosti, zbog čega i sami građani EU kritikuju ovo telo."

Minsk je izrazio razočaranje što EP, koji sebe smatra ozbiljnom, objektivnom i demokratskom strukturom, "nije uspeo da pronađe dovoljno političke volje da pogleda dalje od svog nosa, da prevaziđe pristrasnost i da ne postane talac klišea."

"Evropski poslanici mogli bi da porade na minimalnim poznavanju međunarodnog prava i poštovanju suvereniteta drugih država. To bi mnogo više doprinelo stvarnom napretku u međunarodnim odnosima od pokazane namere da se nekome nametne sopstveno mišljenje, vlada svetom ili bar čitavom Evroazijom", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Evropski parlament je  odbio da prizna Aleksandra Lukašenka kao beloruskog predsednika i zatražio je oštre sankcije protiv zvaničnog Minska, uključujući i finansijske.

Takođe je preporučilo da se razmotri mogućnost da se sankcije uvedu i ruskim državljanima koji su direktno uključeni u podršku Lukašenku.

Beta
Novine Toronto, broj 
1623
Toronto 
18. Septembar 2020.