Digitalna slika pamćenja i reprodukovanja slikarskog platna
Digitalizacija slikarskih umetničkih dela je u mnogome pomogla pri restauraciji i čuvanju od propadanja, te su neka dela zahvaljujući modernoj tehnici produžila svoj vek trajanja. Mural u centru Toronta, zgrada Flatiron, izgrađena 1891. godine, po nacrtu arhitekte Dejvida Robertsa, bila je prva ploča zgrade u Njujorku. Godine 1998. kanadski umetnik Derek Besant je na njenom pročelju oslikao mural, koji odražava zgradu direktno preko nje. Mural se sastoji od preko 50 panela pričvršćenih za čelični okvir, postavljen na zidu i ostavlja utisak da se slika podiže u vetru koji se drži vijcima. Trg sa fontanom je napravio i vizuelni prostor neometanog vidohvata.
Mural, u slučaju da ste propustili, bio je uklonjen neko vreme nakon što je umetnički konzervator Sandra Lougheed - osoba zadužena za održavanje javne umetnosti u Torontu - primetila da je boja odlepljena na nekim od 50 panela, koji zajedno čine jedno od najpoznatijih gradskih radova javne umetnosti. Imidž zakrivljene zavese postavljene na zid od opeke. Digitalnim aparatom, načinjene su prvo fotografije. Nakon vraćanja panela ostalo je i novo iskustvo restauracije. Lougheed je režirila i dokument trenutne transformacije za sledeći put, kada se slika bude morala popraviti. Tehnološki napredak omogućio je korišćenje proizvoda zasnovanog na vodenim bojama, koji mora biti pomešan od ogrebotina u skladu sa starim bojama. Lougheed je uspela da sačuva zapis numerisane digitalne slike i zamke restauracije za svoje naslednike. Zanimljivo da, mural, čije zavese su imale za cilj da evociraju istoriju trga St. Lavrence kao pozorišnog okruga, postaje istorijski poduhvat.
Digitalizacija je sa druge strane doprinela popularizaciji umetnika pri obeležavanju stogodišnjice smrti Gustava Klimta. Ovih dana veliko interesovanje vlada za najveći izlagački centar u svetu "Atelier des Lumières" u Parizu, (od 13. aprila do 11.novembra 2018.god.) koji na 15,000 kvadratnih metara uz pomoć 140 laserskih projektora, podržan najsavremenijim zvukom, projektuje izložbu slikarskih radova Gustava Klimta. Preko 3000 pokretnih slika sa najpoznatijim elementima slika austrijskog slikara učitava 30-minutni svetlosni i zvučni prikaz. Prelaz preko više od 100 godina bečkog slikarstva preko slikanog dela Gustava Klimta (1862-1918) razvija se u šest scena u trajanju od po pet minuta, gde su slike raspoređene likovima koji izlaze iz njihovog okvira.
U prvoj sceni, neoklasični Beč otkriva arhitektonske dragulje grada Gustava Klimta, uključujući i muzeje u kojima su stalne postavke. Plafon, stubovi, freske, kao i Klimtovi radovi na ovim prelepim projektima bude želju da ga posetite, a još više muzika Vilhelma Ričarda Vagnera. Druga magična scena je Klimt u zlatu sa centralnom slikom "Poljubac". Posmatračke oči su ispunjene zlatom, alegorijske figure se spajaju i prepliću da bi se napravio divan balet scena u plesu uz taktove Devete simfonije Betovena i Etide br. 2 Filipa Glasa. Posetioci imaju mogućnost da svim čulima urone u sliku.
Ovaj digitalni eksperiment je nastavak sedme umetnosti koja je uz pomoć pokretnih slika kroz platna umetnika u nemalo filmova snimila, oživljavajući intimističku priču, koja prati nastanak svakog umetničkog dela.
Mnogi poznavaoci likovne umetnosti su se usprotivili ovakvom populističkom pristupu u vidu senzacije, ili marketinga koji primenjena umetnost koristi štampajući ešarpe, ili kutije za bombonjere reprodukcijama poznatih slika. Mnogi smatraju da ovakva vrsta virtuelnog eksperimenta uskračuje edukaciju, tačnije sakriva priču umetničkog poriva nastanka umetničkog dela. Spektakli poput ovakvog prikaza imaju za cilj, kako oni tvrde, da samo prvi sloj trenutnog omamljivanja, prijatnosti ili simulacije lepote u trenutku, dotaknu. Ono čega se svi boje je izostanak suštine, što je jedino moguće edukacijom. Skup svih čulnih utisaka ne može se preneti nikakvim utvrđenim formama, on se prenosi signalima na koje će reagovati samo oni koji imaju te iste kodove za iščitavanje. Maliciozno ili ne, ali te kodove upisuje i očitava obrazovanje.
Edukacija je nesumnjivo naporan i zamoran posao, ali svi koji su bar nešto u životu strpljivo izučavali znaju, da nakon mučnog perioda saznavanja i istraživanja dolazi onaj deo nagrade koji je samodovoljan, svrsishodan i nepobitan. Samo slikar koji traži emociju u svojoj nijansi plave zna da prepozna sve tuđe nijanse, taman ih nikad i ne stavi na platno. Dobri poznavaoci i pasionirani uživaoci u umetnosti, uvek ulaze u treću ili četvrtu dimenziju slike, u traganju za autorskim pitanjem, tragaju za sopstvenom suštinom. Koliko duboko znanje doseže, toliko dugo i permanentno živi čista umetnost u konzumentu umetničkog dela. "Tako se lepa sećanja nadmeću kao raskošne haljine, a vi želite da se svaki čas presvlačite, srećni što je taj orman pun finih materijala i krojeva baš vaš." T. Ognjević
Šta će te izabrati i zašto? Haljinu oslikanu digitalnom štampom Klimenta, privlačnu i modernu, pa čak može da bude i kemp, ili haljinu rukom izvezenu uz koju ne stoji priča o utrošenim satima vezilje ili priča o inspiraciji, uticajuma ili tradiciji motiva? Na ova pitanja neprekidno traže odgovor i umetnici i promoteri umetnosti i istoričari umetnosti, od prve dokolice do danas.
Violeta Dimitrijević
