Infektolog u penziji prof. dr Dragan Delić rekao je da Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nije kompetentna da procenjuje tok epidemije korona virusa, već da je to posao struke.
"Ovo je pre svega pitanje struke, a ne političara i policijskih struktura. Institut za javno zdravlje 'Batut' i Republička komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti moraju da kažu predsedniku Vučiću da BIA nije stručno telo", rekao je Delić agenciji Beta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kazao da je od BIA dobio informacije da se epidemija korona virusa neće uskoro završiti.
Prema Delićevim rečima, protiv epidemije korona virusa možemo da se borimo samo ako poštujemo Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji se u Srbiji ne primenjuje.
Na pitanje kako komentariše tvrdnju člana Kriznog štaba Predraga Kona da se u Beogradu svaki dan zarazi jedan odsto populacije, odnosno 20.000 ljudi, Delić je kazao da ovaj virus ima dve biološke osobine koje su krajnje nepovoljne po ljude.
"Stopa reprodukcije je mnogo veća nego kod drugih virusa. Jedna osoba može da prenese infekciju na čak šest osoba. Drugo, bolesnik je zarazan dva do tri dana pre pojave prvih simptoma, najveća zaraznost je dan pred početak pojave simptoma i zarazan je narednih sedam do deset dana. Znači, bolesnik je zarazan 11-12 dana", objasnio je infektolog.
Te dve biološke osobine, kaže Delić, ukazuju da ovo nije obična, "odnosno najsmešnija infekcija kako su je proglasili predstavnici Kriznog štaba i vlasti".
Dodao je da i asimptomatske osobe, kojih je ukupno oko 15 odsto, takođe šire infekciju.
"Manifestnu formu ima oko 80 odsto obolelih sa blagom ili umereno teškom kliničkom slikom, dok pet odsto ima tešku kliničku sliku", kazao je infektolog.
Naveo je da se virus prenosi i kapljicama i vazduhom, ali "mi taj podatak nismo prihvatili ozbiljno nego se i dan danas šalimo s tim virusom".
Prema njegovim rečima, može se očekivati još veće povećanje broja zaraženih, jer, između ostalog, imamo veoma mali broj testiranih osoba PCR testovima.
"Mi u broju testiranih, koji nam svaki dan saopštava Krizni štab, ne znamo koliko je osoba testirano PCR testovima, a koliko serološkom analizom koja nema validnost kao PCR. Takođe, ne znamo koje su osobe testirane, da li imaju simptome, da li su kontakti ili su to uradili radi lične provere", kaže Delić.
Naglasio je da zbog malog broja epidemiologa u Srbiji, nedostaje analitička epidemiologija, uz pomoć koje bi epidemija mogla da se drži pod kontrolom.
Na pitanje da li su Krizni štab i vlasti mogli i morali da spreče eskalaciju korona virusa u Beogradu, Delić je kazao da su i mogli i morali to da učine.
"Oni su pre dva-tri meseca s preventivnim merama trebali da postave branu virusu. Međutim, kada smo imali 100-200 zaraženih na dnevnom nivou, nismo utvrdili gde se ljudi najviše inficiraju, koji je najčešći način prenošenja zaraze, u kom okruženju, u kojoj sredini... Sada, kada imate na hiljade novootkrivenih, sve je to teško odrediti", objasnio je doktor.
Delić je istakao da je Krizni štab od samog formiranja pravio ozbiljne greške i da u ovom trenutku najverovatnije nema kontrolu nad širenjem virusa.
"Infekcija ne može da se prati, ako se ne testiraju kontakti. Nerazumljivo je i zašto privatnim laboratorijama nije dozvoljeno da rade PCR testiranja. Suština je da se što više ljudi testira, u protivnom epidemija će potpuno da se otrgne kontroli", kazao je doktor.
Dodao je i da Krizni štab ne postoji u Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
"U tom zakonu iz 2016. godine nema kriznog štaba. U zakonu postoji Institut za javno zdravlje Republike Srbije, Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i ministar zdravlja. Te tri institucije treba da rešavaju problem pandemije, a ne krizni štab", rekao je on.
Naglasio je da u Kriznom štabu ima mnogo nestručnih ljudi koji se izjašnjavaju o stručnim stvarima.
"Da je aktivirana Republička komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti o epidemiji bi brinuli samo stručni ljudi i rezultati bi bili mnogo bolji", zaključio je infektolog Delić.
