Bitcoin je dostigao istorijski trenutak kada je prvi put premašio granicu od 100 hiljada dolara, što je izazvalo brojne reakcije u globalnim finansijskim krugovima. Ovaj skok u vrednosti najpoznatije kriptovalute postavio je nova pitanja o budućnosti digitalnog novca i mogućnostima koje se otvaraju pred zemljama poput Bosne i Hercegovine.
Sa sve većim uticajem ključnih ličnosti poput Donalda Trampa i Ilona Maska, koji podržavaju transformaciju finansijskog sistema, sve više se postavljaju pitanja o tome šta nam budućnost donosi.
O ovoj temi razgovarali smo sa ekonomistom Draškom Aćimovićem, koji ističe da trenutni rast bitcoina nije samo rezultat tržišnih faktora, već i šireg fenomena digitalizacije finansija.
Prema njegovim rečima, ovaj rast je pokazatelj da svet ulazi u novu fazu finansijske evolucije. Digitalne valute, kao što je bitcoin, postavljaju temelje za promene u globalnom novčanom sistemu koje mogu imati duboke posledice na tradicionalne oblike novca i transakcija.
Ekonomista objašnjava da su skokovi u vrednosti kriptovaluta usko povezani sa globalnim ekonomskim promenama, među kojima se izdvaja proekat mBridge koji istražuje mogućnosti digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC), a koji je dostigao fazu minimalno održivog proizvoda (MVP) sredinom jula 2024. godine.
Ovaj ambiciozni proekat okuplja centralne banke Tajlanda, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine i Hong Konga, a njegov cilj je razviti platformu za digitalnu valutu koja bi mogla zameniti tradicionalni fiat novac (dolare, eure- ukratko, sav nama danas poznat novac).
Aćimović pojašnjava da CBDC predstavlja digitalnu valutu koju izdaje centralna banka, a njenu vrednost određuje ta institucija, za razliku od kriptovaluta čija vrednost zavisi od tržišta. S obzirom na pad upotrebe fizičkog novca, ubrzan tokom pandemije, ovaj projekat se nameće kao potencijalna budućnost globalnih finansija.
Ova nova faza globalnih finansijskih promena donosi i geopolitičke pomake. Sa velikim profitima koje su banke i investicioni fondovi ostvarili poslednjih godina, dolazi do promene u načinu njihovog poslovanja.
Mnoge banke sada investiraju u tzv. “dimnu i ogledalnu ekonomiju”, gde se novac stiče kroz dugove i špekulacije, ali ne postoji stvarna vrednost iza tih ulaganja.
Ova “fikcija” sve više izaziva globalne tenzije, koje bi mogle dovesti do smene klasa i stvaranja siromašnih slojeva stanovništva, čime bi se otvorila vrata za globalno reorganizovanje svijeta.
“Nastala situacija poziva na promene u pristupu globalnim finansijama, a interesantan je i potez Warrena Buffeta, koji se odlučio za ‘ulazak u gotovinu’, s namerom da čuva novac za ulaganje u proizvodne i uslužne kompanije koje se trenutno suočavaju sa malim profitima.
Ovo jasno pokazuje da postoje alternative špekulativnim investicijama, a da li će razum pobediti pohlepu ili će pohlepa nastaviti da izaziva krize, ratove i globalne promene, tek će se vidjeti”, objašnjava Aćimović.
On smatra da BiH, iako trenutno više konzument nego aktivni učesnik u globalnim procesima digitalizacije, ima priliku da postane partner u ovom velikom proektu, što bi moglo doneti značajan ekonomski rast i nova radna mjesta.
“Bosna i Hercegovina mora da prepozna potencijal koji se otvara kroz digitalne valute i poveže se sa svetskim procesima. S obzirom na to da veliki broj mladih programera već učestvuje u ovim globalnim proektima, država bi mogla da iskoristi ovu priliku i postane aktivni učesnik, a ne samo korisnik”, zaključuje Aćimović.
