Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je u Briselu izjavio da bi “voleo da vidi mesto u paklu u kojem će biti oni koji su podstrekavali na ‘bregzit’, a ni najmanju predstavu nisu imali kako da se to bezbolno sprovede”.
Tusk je to rekao uoči dolaska britanske premijerke Tereze Mej u Brisel u možda njenom poslednjem pokušaju da iznudi čvrsto obećanje čelnika EU da će moći da se bitno “dopuni” glavna jabuka razdora između britanskog parlamenta i Unije o zaštitnoj klauzuli za očuvanje “meke”, praktično nikakve granice između Republike Irske, članice EU, i Severne Irske kad Velika Britanija 29.marta izađe iz Unije.
Šta premijerka Mej nosi u bisagama niko ne zna, ali mnogi u EU i na Ostrvu već dramatično pozivaju na uzbunu zbog velike opasnosti da dogovor o “bregzitu” katastrofalno propadne, a jedno od zvona koje je zazvonilo je za sve je i odluka japansko-francuske kompanije Nisan da pripremljenu proizvodnju važnog SUV vozila prebaci u Japan.
Direktor britanskog dela avioindustrije Erbas, koja zapošljava preko sto hiljada radnika, je izjavio da bi poražavajuće bilo uvođenje granice i carina i upozorio da “mnogi odmah mogu da se ponude da umesto nas prave krila za Erbasove avione”.
Trećina menadžera i vlasnika firmi u Velikoj Britaniji je izjavila da već razmišlja da se preseli u Evropsku uniju, a britanska centralna banka je saopštila da bi nekontrolisani razlaz sa EU Britaniju koštao, i izazvao pad godišnjeg bruto domaćeg proizvoda za 8 odsto, porast nezaposlenosti za 3,4 odsto i trostruko povećanje inflacije.
I niko nije shvatio samo kao neslanu šalu kad je britanski Dejli Telegraf obelodanio tajni plan da se u slučaju nereda i rasula zbog “tvrdog ‘bregzita’” kraljevska porodica skloni u tajno sklonošte… baš kao u Drugom svetskom ratu.
Svi analitičari i mnogi zvaničnici u Evropskoj uniji smatraju da je, međutim, pravo rasulo nastalo u britanskom parlamentu i političkoj klasi.
Jer, 50 dana od ugovorenog roka izlaska Velike Britanije iz EU, iz Londona ne stižu jasni znaci kako tamo misle da se spreči “tvrdi bregzit”, razlaz koji bi izazvao veoma loše ekonomske, političke i bezbednosne posledice po obe strane, a najviše za obične Britance.
Tvrdi bregzit bi Veliku Britaniju učinio sasvim “trećom zemljom” u odnosu na EU, što znači uvođenje granice, carine, nadzora saobraćaja i početak teških pregovora o budućim odnosima, uz veliku bojazan da bi izostanak dogovora o režimu odnosa između Republike Irske i Severne Irske, dela Velike Britanije, vratio nasilje i terorizam na oba ostrva.
Tusk koji govori u ime vođa EU, je to rekao posle razgovora s premijerom Republike Irske Leom Varadkarom, koji je stavio do znanja da je “nezamislivo da se ponovo uspostavi granica sa Severnom Irskom”.
U Evropskoj komisiji potvrđuju stav svih ostalih članica EU da se potpisani sporazum o “bregzitu” ne može menjati, a da bi jedino u Političku deklaraciju o razlazu mogle da se unesu dodatna, naravno samo politička obećanja koja bi Tereza Mej možda mogla da “proda” parlamentu u Londonu koji još treba konačno da se izjasni.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da “svi želimo da učinimo sve da se izbegne to da propadne sporazum”, ali nije ni nagovestila šta to može biti i jedino je jasno da svi u EU čekaju šta će to ponuditi Tereza Mej.
Analitičari ukazuju da bi naglo pucanje veza sa EU naročito pogodilo obične Britance jer bi osetno porasle cene mnogih proizvoda, a posebno hrane i lekova, koje u velikom delu Velika Britanija uvozi iz Unije.
Takođe bi se morao rešiti položaj 3,6 miliona državljana ostalih članica Unije koji žive u Velikoj Britaniji, kao i milion i trista hiljada Britanaca koji se nalaze u EU.
Posebnim sporazumima bi moralo da se reši i pitanje bezbednosti i na kopnenim i pomorskim granicama, jer bi Velika Britanija izašla iz sad uglavnom jedinstvenog režima razmene obaveštajno-policijskih informacija i nadžora terorizma i ilegalne imigracije u EU.
Kad je reč o snabdevanju stanovništva, na opaske pristalica grubog raspada veza sa Unijom da bi Velika Britanija tada mogla da se okrene uvozu hrane iz Amerike, britanski ministar trgovine Vilbur Ros i Centar za politiku hrane Univerziteta u Londonu su upozorili da bi najpre bilo potrebno stvoriti flotu brodova za prevoz koja bi morala biti veća od konvoja u Drugom svetskom ratu.
I, kako je predočio ministar Ros, to bi značilo da, u slučaju sporazuma sa Vašingtonom, Velika Britanija mora prihvatiti i njihove norme, a to znači i govedinu s hormonima, genetski modifikovane organizme u hrani, piletinu opranu hemikalijom za posuđe…
