Novo istraživanje povezuje prošlogodišnje skokove cena krompira u Velikoj Britaniji, kupusa u Južnoj Koreji, luka u Indiji i kakaa u Gani s vremenskim ekstremima koji su „nadmašili sve istorijske presedane pre 2020.“
Takvi skokovi cena ne utiču samo na lokalno snabdevanje hranom i zdravlje – posebno kod najsiromašnijih – nego imaju i šire posledice na globalnom nivou, piše Guardian.
Visoke temperature u februaru 2024, nakon suše krajem 2023. i početkom 2024. u Gani i Obali Slonovače – gde se uzgaja 60% svetskog kakaa – dovele su do globalnog rasta cene ove sirovine od čak 300 %.
Prema izveštaju koji su zajednički uradili Odeljenje za energetsku i klimatsku inteligenciju Velike Britanije (ECIU), Evropska centralna banka (ECB), Food Foundation, Barcelona Supercomputing Center i potsdamski Institut za istraživanje uticaja klime, visoke cene osnovnih prehrambenih namirnica mogu uticati i na zdravlje stanovništva jer domaćinstva s niskim prihodima odustaju od skupog voća i povrća.
Studija je obuhvatila primere iz 18 zemalja u razdoblju od 2022. do 2024. u kojima su skokovi cena povezani s vrućinom, sušom i obilnim padavinama.
Otkriveno je i da skokovi cena hrane mogu imati širi efekat na ekonomiju, otežavajući državama obuzdavanje ukupne inflacije i, na primer, spuštanje kamatnih stopa.
Ovogodišnja sušna i topla prolećna sezona u Velikoj Britaniji delimično je doprinela neočekivano visokoj inflaciji, čime su smanjena očekivanja o novom snižavanju kamatnih stopa ovog leta, prenosi N1info.hr.
Izveštaj takođe sugeriše da „visoke stope inflacije mogu direktno uticati na ishod izbora u modernim demokratijama“.
„Jasno je da su troškovi života odigrali svoju ulogu na prošlogodišnjim izborima u SAD“, kaže Maksimilian Kotz, postdoktorski istraživač u sklopu programa Marie Curie programa u Barcelona Supercomputing Centeru i glavni autor izveštaja. „Ti će učinci u budućnosti samo jačati. Dokle god ne postignemo neto nultu emisiju, ekstremni vremenski uslovi će se pogoršavati, ali već sad oštećuju useve i podižu cene hrane širom sveta“, dodaje.
„Ljudi to primećuju. Porast cena hrane drugi je najčešće prepoznat uticaj klimatskih promena na njihove živote, odmah nakon ekstremne vrućine.“
