Jedna od njih je preživljavanje u surovom okruženju, na suludo niskim temperaturama. Godišnje Neneci prelaze 2.000 kilometara da bi migrirali sa ljetnjih na zimske pašnjake, pomerajući svoje logore.
Zimi, Neneci žive južno od delte reke Ob, a zatim se sele na sever poluostrva Jamal, gde imaju letnje pašnjake.
Poluostrvo Jamal, koje je okruženo Arktičkim okeanom, na nenetskom jeziku znači "ivica svijeta", što otkriva ponešto o ovom negostoljubivom regionu, gde temperature padaju i do minus 50 stepeni Celzijusa.
Neneci na tom području žive više od 1.000 godina, prije svega zahvaljujući irvasima koji ih griju i hrane, prenosi Punkufer.
Irvasi kao kućni ljubimci
Zanimljivo je kako mogu da prepoznaju pojedine životinje u stadu, a svaka porodica ima svoju posebnu životinju koja je oslobođena vuče saonica. Taj irvas je kao kućni ljubimac koji živi u porodici kao pas.
Irvasi obezbjeđuju Nenecima sve što im je potrebno za preživljavanje. Svoje domove pokrivaju kožom kako bi se zaštitili od hladnoće, a krzno koriste za izradu odeće kao što su kaputi i čizme i ćebad. Od kostiju se prave jela i dijelovi sanki, a meso se jede sirovo, kuvano ili zamrznuto. Krv irvasa je posebno cenjena kao bogat izvor vitamina. Pored irvasa, Neneci jedu i ribu, najčešće smrznutu.
Život u šatoru
Plemenski domovi su šatori od kostiju i kože, a njihova konstrukcija se može sklopiti i rastaviti za manje od dva sata. Zahvaljujući odličnoj toplotnoj izolaciji, napravljenoj od kože irvasa, u šatoru je toplo i udobno čak i kada se spoljna temperatura spusti na desetine stepeni ispod nule.
Kada im zatreba voda, žene iz plemena izlaze iz šatora sa malim sankama i lopatom. Očiste sneg koji sakupljaju i zagrijevaju ga u loncu na vatri da se otopi, a vodu koriste za piće.
Nema odmora
Neneci nemaju slobodne vikende jer briga o irvasima i skupljanje hrane zahtijevaju svakodnevne aktivnosti. Od posla se odmaraju samo jednom godišnje, kada se cela zajednica okupi na saonicama i druženju.
Pošto se snijeg na Arktiku topi brže nego ranije, Neneci moraju da prilagode svoje rute klimatskim promenama kako bi irvasi imali šta da jedu.
Irvasi se uglavnom hrane lišajevima koji rastu ispod debelog sloja snijega, a njihov oštar njuh omogućava im da traže i pronalaze hranu. Male jame koje je za sobom ostavilo krdo irvasa su neverovatan prizor na snijegu.
Potpuni mrak
Pleme provodi i duge periode u potpunom mraku - od novembra do januara kada u najsevernijim predjelima sunce uopšte ne izlazi, što otežava preživljavanje i ljudima i životinjama.
Snežni slojevi su deblji, što znači da irvasi teže pronalaze hranu, a život plemena malo olakšavaju baterijske lampe.
