Cvijanović: BiH nikada nije dobila šansu da postane normalna država


Predsednica Republike Srpske (RS) Željka Cvijanović ocenila je da Bosna i Hercegovina (BiH) nikada nije ni dobila pravu šansu da živi život normalne države.

"Razloga za to je mnogo. Usuđujem se reći da je mogla postati koliko – toliko uspešno društvo, ali nije", navedeno je u njenom izlaganju, objavljenom povodom posebne sednice parlamenta RS, na kojoj se raspravljalo samo o jednoj tački definisanoj kao "Informacija u vezi antidejtonskog delovanja Ustavnog suda BiH".

Odluka Ustavnog suda BiH, prema kojoj bi poljoprivredno zemljište bilo izuzeto iz vlasničke strukture RS je nesprovediva, jer bi se takvom odlukom oduzela i teritorija RS. Ovo je navedeno u obrazloženju zahteva predsednice RS Željke Cvijanović za posebnu sednicu Narodne skupštine RS, koja je održana u ponedeljak u Banjaluci povodom nedavne odluke Ustavnog suda BiH da neustavnim proglasi član 53. Zakona o poljoprivrednom zemljištvu RS, odnosno da vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem ima država BiH, a ne entiteti.

Cvijanovićeva je ocenila da su Srbi u BiH danas "isfrustrirani stalnim nastojanjem da se ukine njihov identitet i da se u kontinuitetu nasilno umanjuje ustavni kapacitet RS".

Hrvati su, smatra ona, isfrustrirani činjenicom da ne mogu obezbediti svoje predstavljanje u skladu sa ustavnim principom zaštite njihovih kolektivnih prava, jer su u nekoliko navrata Bošnjaci izabrali hrvatskog člana Predsedništva BiH.

"Bošnjaci su nezadovoljni, jer BiH nije cela njihova. Možda im je obećana, ali je nisu dobili", kazala je predsednica RS.

Ona je dodala da se "odlukama visokih predstavnika ranije, a kasnije odlukama Ustavnog suda BiH, nastojalo od BiH napraviti država koja bi po formi bila građansko društvo, a po svojoj suštini bila bi zapravo po meri Bošnjaka".

Cvijanovićeva je podsetila na nedavno usvojenu Deklaraciju SDA, koja, kako je ocenila, govori upravo o tome govori, dodavši da su reakcije stranog faktora bile "zapanjujuće blage".

"Ova deklaracija SDA vrvi od antidejtonskih rješenja, a objašenjenje stranaca je bilo da je to najobičniji politički pamflet. U redu, ali ne mogu da ih ne upitam zašto im onda deklaracije partija iz Republike Srpske nisu obični politički pamflet, već na osnovu tih pamfleta sankcionišu političare", dodala je ona.

Cvijanovićeva je naglasila da očekuje od međunarodnih predstavnika RS da ne kritikuju srpske predstavnika, koji su odlučili da na nivou BiH ne učestvuju u donošenju odluka, te da to shvate kao politički legitimno delovanje i jedan od demokratskih alata.

Predsednica RS je zaključila da je BiH "duboko unesrećeno društvo, jer nije dobilo priliku da se razvije kao istinska multietnička zajednica, spremna da traume prošlosti pretvori u šanse budućnosti".

"Bilo bi korektno i ispravno da utvrdimo odgovornosti i konačno kažemo koliko je ko – stranci, Bošnjaci, Srbi i Hrvati – doprineo neredu u kojem živi BiH", naglasila je ona u svom uvodnom izlaganju.

Prema njenim rečima, u normalnoj državi, u kojoj Ustavni sud funkcioniše u normalnom sastavu i koji normalno deluje u okviru Ustava štiteći ustavnost, ne postavlja se pitanje provođenja njegovih odluka.

Ali, u državi u kojoj jedan politički funkcioner, poput lidera SDA Bakira Izetbegovića, priznaje da je Ustavni sud poluga bošnjačke politike i velikodušno 'nudi' da se on odrekne ovog suda, u zamenu za to da se Republika Srpska odrekne mehanizma entitetskog glasanja je brutalno ruganje Ustavu, ocenila je predsednica RS.

Ona je izrekla i kritike na račun međunarodne zajednice, koju je optužila da ne reaguju na delovanje bošnjačkih političara, a konstantno kritikuju postupke predstavnika RS.

"Zato je BiH danas država u kojoj stoluje nepoverenje jednih prema drugima, ali i nepoverenje Srba, a sve više i Hrvata prema namjerama međunarodnog faktora", istakla je Cvijnaovićeva.

Ona je dodala da je BiH potreban iskren dijalog, koji, pre svega, zavisi od bošnjačke strane i međunarodne zajednice.

Beta
Novine Toronto, broj 
1592
Toronto 
20. Februar 2020.