Prema dokazima datim Komitetu za reviziju životne sredine (EAC) prošle nedelje, Rusija je otkrila naftno polje na Antarktiku koje je otprilike deset puta veće od celokupne količine izvučene iz Severnog mora u proteklih 50 godina.
Veruje se da se veći deo polja nalazi u Vedelovom moru, istočno od antarktičkog poluostrva i usred britanskog „parčeta kolača“ – Britanske Antarktičke Teritorije.
Na Antarktiku, granice su samo „potraživanja“ a ne jasno određene, ali britanski The Telegraph piše da se britanska potraživanja u regionu preklapaju sa pretenzijama Čilea i Argentine.
To je savršena šansa za Vladimira Putina da počne da pravi probleme – i to je možda učinilo Foklandska ostrva najvrednijim zemljištem na svetu, smatra The Telegraph.
Primećujući teške uslove za rad na Vedelovom moru (uglavnom je mračno, tek povremeno progreje sunce, ledene oluje su neizbežne), medij primećuje da lokacija ovih naftnih polja ipak nije najteže mesto za rad na Antartiku.
Međutim, dovoljno je zahtevan i to je u velikoj meri razlog zašto je podržana neeksploatatorska komponenta ugovora o Antarktiku – koja radi na održavanju regiona kao prirodnog rezervata posvećenog miru i nauci.
Pored invazije na Ukrajinu, Rusija je uključena u brojne aktivnosti sive zone na morima širom sveta.
Krijumčarenje nafte preko Baltika, uz pomoć loše održavanih tankera „crne flote“ je jedan primer, navodi The Telegraph. Druga je, nastavlja, aktivnost oko podmorskih kablova od kojih zavisi funkcionisanje britanske privrede, zatim (za sad rešena) blokada Crnog mora…
Rusko prisustvo u zapadnom Jemenu u vreme kada su podmorski kablovi presečeni je dodatni primer, kao i zgrada vojnih instalacija sa Kinom na visokom severu, i dalje, i dalje, i dalje.
Sve ove aktivnosti su osmišljene tako da je teško pravno im se suprotstaviti, podseća medij.
U slučaju svog delovanja na Antarktiku, Rusija uporno tvrdi da radi naučna istraživanja i ne traži naftu.
Klaus Dods, profesor za geopolitiku na Rojal Holoveju, Univerzitetu u Londonu, rekao je da „aktivnosti Rusije treba shvatiti kao odluku o potkopavanju normi povezanih sa istraživanjem seizmičkih istraživanja, i na kraju kao prethodnicu za predstojeću eksploataciju resursa“.
Sledeći korak u ruskoj sivoj zoni će sigurno uključiti Argentinu, smatra The Telegraph.
S obzirom na to da se njihovo „parče kolača“ teritorije preklapa sa britanskom, ukazuje se na važnost diplomatskih razgovora.
Argentina, piše The Telegraph, od 1982. izražava želju da ponovo zauzme ovu teritoriju koju smatra svojom.
Ukoliko ih, navodi se u tekstu, ohrabri ruska diplomatska, a možda i vojna pomoć, uz dodatno iskušenje da Malvini budu na raspolaganju kao baza za novu naftu na Antarktiku, nije teško zamisliti da će preduzeti konkretne korake.
Međutim, piše dalje ovaj medij, ako bi Velika Britanija i branila svoje pravo na ovom prostoru, postavlja se pitanja čime.
Kraljevska mornarica je na niskom nivou, a broj trupa i osoblja razlog su za napetost na svakom koraku.
Kako god njihova Revizija odbrane bude izgledala nakon izbora, ovo pitanje bi trebalo da bude visoko na listi nego što je bilo poslednjih godina
