Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović izjavio je gostujući na televiziji N1 da, prema istraživanju koje su sproveli u NSPM, koalicija okupljena oko SNS-a trenutno ima podršku 33,5 odsto građana, dok bi za ujedinjenu listu opozicije i studenata glasalo 43,6 odsto. Naveo je i da istraživanje pokazuje kako rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić ima bolje ocene od predsednika Aleksandra Vučića.
Naši sagovornici saglasni su da je vlast, pre svega Srpska napredna stranka, suočena s padom podrške. Naglašavaju, međutim, da se biračko telo ne povlači u apstinenciju, već prelazi na stranu opozicije.
Više ranijih istraživanja već je ukazivalo na pad popularnosti vladajuće stranke i predsednika. Samo formiranje Pokreta za narod i državu tumačeno je kao pokušaj distanciranja od kompromitovanog imidža SNS-a, narušenog brojnim aferama, uključujući i slučaj sa urušavanjem nadstrešnice u Novom Sadu.
S druge strane, analitičari ističu da je važan pokazatelj i opadanje apolitičnosti građana. Od početka studentskih blokada, primetan je porast političkog angažmana, a broj apstinenata je vidno smanjen. Ipak, SNS i dalje ima kontrolu nad većinom institucija, a njeno biračko telo – prema različitim istraživanjima – ostaje relativno stabilno.
Vukadinović je ocenio i da je rektor Đokić, iako ranije nepoznat široj javnosti, profilisan kao politička figura upravo kroz napade provladinih medija. Njegov odnos prema studentima i poruke koje je javno slao doprineli su tome da ga deo opozicione javnosti doživljava kao osobu od integriteta. Ipak, da li njegova popularnost zaista prevazilazi Vučićevu, ostaje otvoreno pitanje.
– Ne poznajem tog čoveka, ali poslednjih meseci bio je izuzetno prisutan u javnosti i često meta napada. Na osnovu ocena iz istraživanja, ima jedan posto više petica od Vučića, 6,7 odsto više četvorki i duplo manje jedinica – 22 odsto. Ali, ima i 29,4 odsto građana koji ne znaju kako da ga ocene – rekao je Vukadinović, dodajući da veruje kako i Vučić raspolaže tim podacima.
– Sigurno je merio i shvatio da bi takva ličnost mogla da postane ozbiljan takmac. To je, verujem, i razlog zašto je Đokić podvrgnut tolikim kritikama režima – naveo je, podsećajući na slične pritiske koje su ranije trpeli drugi koji su se našli „na putu predsednikovog rejtinga“.
Naši sagovornici poručuju da je podrška vlasti, konkretno Srpskoj naprednoj stranci, u opadanju, te da se radi o promeni u korist opozicije – ne o porastu apstinencije.
Politikolog Nikola Parun smatra da je ključna informacija iz ovih istraživanja to koliko je glasača SNS zadržao čak i nakon osmomesečne intenzivne kampanje.
– Ta brojka jeste visoka, ali je mahom čine stariji građani i oni finansijski zavisni od vlasti – ističe.
Kako istraživanje na koje se poziva Vukadinović još uvek nije dostupno javnosti, Parun pretpostavlja da je rađeno telefonski i da se rezultati odnose samo na opredeljene birače. Dodaje i da je trenutno moralno poželjno podržavati studente, te da oni koji zauzmu drugačiji stav rizikuju da budu percipirani kao režimski ili korumpirani.
Parun ukazuje i na metodološki izazov: jedna lista opozicije i studenata, kako navodi, zapravo nije realna opcija.
Studenti su jasno poručili da neće podržati listu na kojoj se nalaze članovi vladajućih partija, ali ni istaknuti funkcioneri opozicije. Ako ostanu dosledni, takva „ujedinjena kolona“ verovatno se neće ni formirati.
– Uzimajući sve u obzir, mislim da je situacija ipak nešto povoljnija za vlast nego što brojke iz ovog istraživanja sugerišu. Ipak, vlast neće lako raspisati izbore ako postoji i najmanja šansa da ih izgubi. To će se dogoditi samo ako budu sigurni u ubedljivu pobedu – zaključuje Parun.
Istraživački analitičar Miljan Mladenović ocenjuje da se nalazi ovog istraživanja poklapaju sa podacima iz drugih dostupnih anketa, kao i sa rezultatima nedavnih lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću.
– Iako nije idealno porediti lokalne i parlamentarne izbore, vidimo da je vlast u tim mestima ostvarila oko 10 odsto lošiji rezultat u odnosu na decembar 2023. godine. Značajno je da taj pad nije otišao u apstinenciju, već direktno opoziciji – ističe Mladenović.
On napominje da za sada ne postoje precizni podaci o stanju u velikim urbanim sredinama poput Beograda, Niša i Novog Sada, ali ocenjuje da bi pad podrške vlasti u tim gradovima mogao biti i veći nego u pomenutim manjim sredinama.
– Vlast do sada nikada nije imala problem da izađe na izbore jer joj je rejting bio stabilan. Ali u novim okolnostima, teško da i dalje sa sigurnošću računaju na pobedu. Upravo zato, naredni izbori – kad god da budu – mogli bi biti prvi u nizu u kojima rezultat nije unapred poznat. Urbane sredine više ne deluju kao dostižan cilj za vlast – zaključuje Mladenović
Lena Stevanović
