Prema nalazima istraživanja, koje je objavio Lansetov Odbor za zagađenje i zdravlje, zagađenje je u celom svetu tokom 2019. izazvalo svaku šestu smrt, što je više od broja poginulih u ratovima i umrlih od malarije, HIV-a, tuberkuloze, droge, ili alkohola tokom te godine.
Broj umrlih od zagađenja vazduha i hemijskog zagađenja porastao je za 66 odsto tokom protekle dve decenije. Prema istraživačima, uzroci su nekontrolisana urbanizacija, rast populacije i zavisnost od fosilnih goriva.
"Uticaj zagađenja na zdravlje ostao je enorman, a najveći deo tereta nose zemlje sa malim i srednjim prihodima. Uprkos ogromnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim uticajima, prevencija zagađenja veoma je zapostavljena na spisku tema u vezi sa međunarodnim razvojem", naveo je glavni istraživač Ričard Fuler.
Prema istraživanju, više od 90 odsto smrti od zagađenja desilo se u zemljama sa niskim prihodima i srednjima primanjima koje nisu uspele da zagađenje odrede kao prioritet, poput Indije i Nigerije. Zemlje sa visokim primanjima uspele su da kontrolišu "najgore oblike zagađenja".
Posle zagađenja vazduha najviše života odnosi zagađenje vode, koje je tokom 2019. bilo uzrok 1,36 miliona prevremenih smrti. Sledi zagađenje olovom, pa opasnost od trovanja koje nose određena zanimanja.
Novo istraživanje nadovezuje se na izveštaj Odbora iz 2015. godine, nastalog na osnovu podataka međunarodnog istraživanja Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju. Od 2015. do 2019. godine, smrtonosni uticaj zagađenja na svet nije opao, i predstavlja najveći faktor rizika za bolest i preranu smrt. U istraživanju se navodi da je "nedostatak adekvatne nacionalne ili internacionalne hemijske politike" dodatno povećalo broj umrlih.
"Jasno je da je zagađenje planetarna pretnja, i da njeni pokretači, raširenost i uticaj na zdravlje prelaze lokalne granice i iziskuju globalni odgovor", rekla je Rejčel Kupka, koautor istraživanja i izvršna direktorka Globalne alijanse za pitanja zdravlja i zagađenja.
