Dnevnik piše da time partija koja je do 2020. godine bila 30 godina na vlasti "ponovo postaje jedna od ključnih snaga u zemlji".Pozivajući se na neimenovane zapadne diplomatske izvore, list navodi da je na to u značajnoj meri uticala i sadašnja ukrajinska kriza.
Komersant piše da je lideru "prozapadnog" pokreta URA Dritanu Abazoviću trebalo skoro tri meseca da formira vladu i dodaje da se "veoma dugotrajan proces sastavljanja crnogorske vlade u velikoj meri objašnjava željom budućeg premijera da u njega uključi ideološki heterogene snage".
"Tako se u njegovom kabinetu, pored predstavnika nacionalnih manjina, našla i prozapadna Socijaldemokratska partija, kojoj su dodeljena mesta šefova Ministrastva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane, kao i Socijalistička narodna partija, skeptična prema NATO i orijentisana ka Srbiji, koja će dobiti šest ministarskih resora", piše dnevnik.
Komersant piše da da su mnogi dočekali sa olakšanjem završetak epopeje sa formiranjem nove vlade, ne samo zato što je proces bio dugotrajan i što je bilo nejasno ko u državi donosi odluke, već i zato što je sadašnji kabinet Zdravka Krivokapića bio oštro kritikovan.
Rad i samog premijera i njegovih ministara pratili su stalni skandali. Osim toga, "apostolski kabinet", oslanjajući se na iluzornu većinu od 41 poslanika naspram 40 iz opozicije, neprestano su potresale žestoka prepucavanja stranaka vladajuće koalicije, u kojoj su, pored URA, bili i Demokratski front, koji se smatra prosrpskim i proruskim, i malo umerenije Demokrate.
Premijera je održavao samo strah od povratka na vlast stranke predsednika Djukanovića. Ali ni to nije spasilo kabinet, ocenjuje list.
Dodaje se da iako je Abazović u početku govorio da u njegovoj vladi neće biti ni Demokartskog fronta, ni DPS, novi kabinet može da postoji samo uz podršku predsednikove partije sa njenih 30 poslanika.
Lisit citira Djukanovića koji kaže da konstituisanje manjinske Vlade označava povratak DPS na značajne državno-političke pozicije kao prelazno rešenje do sledećih izbora kada će partija vratiti poziciju stuba proevropske politike Crne Gore.
Promenu retorike Abazovića izvori Komersanta u zapadnim diplomatskim krugovima povezuju sa uticajem partnera iz SAD i EU.
"U kontekstu akutne krize u Ukrajini, Zapadu je važno da Crna Gora, članica NATO i glavni kandidat za EU, u potpunosti sledi njihovu politiku, koja je nerealna bez podrške predsednikove partije", citira list taj neimenovani izvor.
Komersant još navodi da su medju klauzulama sporazuma o formiranju manjinske vlade, koji su potpisale sve stranke spremne da podrže Vladu ključne - deblokada procesa evropskih integracija Crne Gore i vodjenje politike NATO i EU prema Rusiji i Ukrajini.
