AERS je ta koja procenjuje da li je zahtev EPS opravdan ili ne i u zavisnosti od toga ga i odobrava.
S obzirom da je EPS u vlasništvu države Srbije, republička vlada ima presudan uticaj na to sa kakvim će zahtevom EPS izaći pred Agenciju za energetiku.
U slučaju da nadležni usvoje odluku da struja u Srbiji za domaćinstva poskupi za 30 odsto to bi predstavljalo enormni udar na životni standard i kućni budžet gradjana, piše Demostat.
Poslednji put dosad struja je za domaćinstva poskupela 1. februara prošle godine i to za 3,4 odsto. Agencija za energetiku Srbije je tada usvojila zahtev EPS za korekciju cene električne energije i njen aktuelni iznos je 7,8 dinara po kilovat satu. Na taj način prosečni računi za struju su uvećani za 122 dinara odnosno iznose oko 3.700 dinara na mesečnom nivou.
Iako je Agencija za energetiku naglasila da je i nakon te korekcije cene električne energije ona i dalje niža od cena u zemljama regiona i Evrope, stručna javnost je tada ocenila da je reč o novom nametu za i onako već osiromašene građane kao i da je poskupljenje struje u toku epidemije korona virusa nekorektan i neopravdan potez.
S obzirom da je poskupljenje od 3,4 odsto izazvalo negativnu reakciju ne samo individualnih potrošača već i stručne javnosti sasvim je jasno da bi odluka nadležnih da struja poskupi za čak 30 odsto za domaćinstva izazvala veliko nezadovljstvo i gnev u javnosti, ukazuje Demostat.
Ako bi se to ostvarilo računi individualnih potrošača bi se uvećali za čak oko 1.100 dinara. Tako enormno poskupljenje posebno bi teško podneli oni koji svoje stanove zagrevaju na struju, a takvih u Srbiji nije malo. Mnogi od njih su na to prinudjeni zbog loše materijalne situacije a grejanje na struju je još uvek jedan od najjeftinijih načina da se zagreje dom.
Što se tiče privrede takodje nema sumnje da bi i njena reakcija na poskupljenje od 70 odsto bila u potpunosti negativna.
Za razliku od domaćinstava koja imaju regulisane cene struje za privredu važe one koje su komercijalne. Krajem prošle godine zbog energetske krize cene struje na inostranim berzama su naglo rasle i dostizale astronomske cifre zbog čega se EPS odlučio da podigne cenu električne energije za privredu. To je pravdano time da iako proizvođač struje EPS je istovremeno prinuđen i da je uvozi i plaća po visokim cenama na stranim berzama.
U priču se naknadno umešala i Vlada Srbije, usvojila je zaključak kojim se preporučuje da EPS kupcima struje na komercijalnom tržištu, ugovore o snabdevanju strujom zaključuje po jedinstvenoj ceni od 75 evra po megavat satu bez poreza na dodatu vrednost u periodu od 1. januara do 30. juna tekuće godine.
Predstavnici privrede su pak ocenili da je i takva cena, koju je Vlada ograničila, takodje poskupljenje u iznosu od oko 50 odsto. Privrednici su istakli da je to za njih potpuno neizdržljivo te da će zbog toga morati da povećaju cenu svojih proizvoda kako bi opstali na tržištu.
Ekonomska kriza zbog posledica pandemije korona virusa, skoka cena energenata na svetskom tržištu i rata u Ukrajini je glavno opravdanje onih koji tvrde da struja u Srbiji mora da poskupi. Da vlast razmišlja o poskupljenju električne energije jasno se moglo videti po nedavnim izjavama nekih njenih zvaničnika, naveo je Demostat.
