“Došao je momenat da se kaže Goodbye i Hello! 20. januara, u Vašingtonu sledi primopredaja dužnosti. Dosadašnjem predsedniku SAD Baraku Obami, nakon osam godina boravka u Beloj kući, istekao je “lease”. “Lendlord”, to jeste američki narod, predaće ključeve novom Prvom stanaru Donaldu Trampu, bar za naredne četiri godine. Rapidno ostareli Obama je otišao u prošlost, a političaru-šegrtu Trampu, inače najstarijem novoizabranom predsedniku SAD (69 godina) pripada budućnost!
Odlazak Obame popraćen je u korporacijskim, “mejnstrim” medijima, predvođenim “CNN”-om, usko povezanim sa političkim establišmentom, sa izlevima ushićenja o njegovom “visokom rejtingu, političkoj zaostavštvini i dostignućima”. Ali, činjenice govore mnogo realnije od hvalospeva. Uostalom, ljudi sve manje veruju tom” CNN”-u, kojeg je i dolazeći predsednik Donald Tramp bez uvijanja nazvao “Fake Nenjs Organization”, što je u stvari učtiv izraz za Najveću Fabriku Laži.
Kada je 4. novembra 2008. godine suvonjavi Barak Obama, tada 47.-godišnji demokratski senator iz Ilinoisa, kao prvi crnac izabran za 44.-og predsednika SAD, bio je to događaj istorijskih proporcija. Nakon 220 godina otkako je izabran prvi američki predsednik Džordž Vašington, jedan Afro-Amerikanac je ušao u Belu kuću kao njen Šef, a ne kao poslužitelj! Je li to moguće!!! Ima onih koji cinično pitaju da li će za to opet trebati čekati narednih 220 godina!?
Američki crnci su prešli dugačak i izuzetno tegoban put od Kunta Kinte do Baraka Obame, od robovskih lanaca do Ovalne sobe. Crnac rogobatnog imena iz neprivilegovanog društvenog sloja, čiji porodični koreni su iz Kenije, postao je lider takozvanog, odnosno samozvanog “slobodnog sveta”!
Bila je to kao reklamna poruka da je Amerika još uvek obećana zemlja, u kojoj je moguće ostvariti famozni “American dream”, bez obzira na boju kože i klasno poreklo. Najavljujući kurs promena, elokventni Obama, obrazovan na Harvardu, je osvojio glasove velikog dela belačke populacije, ali mu je zapravo put do Bele kuće popločao i vrata širom otvorio dotadašnji republikanski predsednik, izrazito nepopularni teksaški kauboj Džordž Voker Buš.
Kada je Obama zvanično inaugurisan za predsednika SAD, ljudi su plakali od sreće. Osam godina kasnije, to prvobitno stanje oduševljenja je zamenjeno sa rezignacijom i nevericom! Dosta je onih koji se osećaju praznim, razočaranim i obmanjenim.
Objektivno gledano, Barak Obama je izneverio očekivanja mnogih Amerikanaca i ljudi širom sveta! Njegov zvučni izborni moto “Vreme za promene” se u međuvremenu izgubio negde u gomili neispunjenih obećanja. Umesto najavljenih promena, u suštini je sve ostalo “Same Old, Same Old!
Obama je mnogo i lepo govorio, a u stvari malo uradio! Puno priče, a malo akcije i rezultata. Sve što je to tako pametno kazao, završilo je kao “blonjing in the njind”, što bi rekao njegov nobelovski kolega i stihoklepac, legendarni Bob Dilan.
Obamine poruke nade ostale su uglavnom nematerijalizovane i dobile su gorki ukus prevare. Praćen medijskom pompom, predsednik Obama je više delovao kao politički rok-star. On je postao savršeni produkt medijskog političkog marketinga: uvek “politički korektan” i taktičan, šampion ljudskih prava!
Obama je uzdignut do nivoa kultne ličnosti, čije reči su citirane kao da su sva mudrost, dobrota i pravda ovog sveta! Izbegavao je da stvari nazove pravim imenom, pa je koristio nedorečene termine poput “radikalizovana osoba” ili “nedokumentovani pojedinac”. Narodu je, na kraju, to dojadilo!
Jedino na koga je otvoreno sručio “drvlje i kamenje” su bili Rusi, koji su i za vreme Obamine vladavine ostali “dežurni krivci za sve”. Ali, zar nije ta optužba da su Putin i ruski “hakeri” uticali na ishod predsedničkih izbora u Americi zapravo svojevrsno priznanje slabosti i nemoći Obamine administracije na sopstvenom tlu?
Obama je u izbornoj kampanji aktivno agitovao za Hilari Klinton, ali joj to nije pomoglo, nego upravo odmoglo! Gde se izgubio taj njegov navodni visoki politički rejting među glasačima?
U predizborima Demokratske stranke Obama je stao uz Hilari Klinton da bi zaustavili “levi populizam” Bernija Sendersa, koji je zapravo imao najveće šanse za pobedu na predsedničkim izborima. Nezadovoljstvo mnogih Amerikanaca dovelo je do porasta “desnog populizma” i, ultimativno, do predsedničkog mandata Republikanca Donalda Trampa.
Svakog čoveka, a pogotovo predsednika “najmoćnije zemlje na svetu”, definišu njegova dela, a ne (prazne) reči! Oni koji staju u odbranu da Obama nije sam mogao promeniti sistem, imaju pogrešan pristup. Pa, Obama je došao na vlast upravo sa porukom da će ga promeniti, a u stvari je i sam (p)ostao deo tog okoštalog političkog sistema i korumpirane elite koja smatra da narod postoji zbog njih. Znači li to možda da je on svesno obmanuo Amerikance?
Istog dana kada se u Americi desio jedan od brojnih terorističkih napada, Obama je sa suprugom Mišel strasno plesao tango, u predsedničkoj poseti Buenos Airesu! Za vreme njegovog predsednikovanja, rasna segregacija u SAD je pojačana. Crncima se ništa nije promenilo na bolje. I dalje ih svakodnevno ubijaju na ulicama Amerike, i od strane predstavnika zakona, samo zato što su crnci! Veliki procenat crnačke populacije je nazaposlen, ili je u zatvoru.
Jaz između bogatih i siromašnih u SAD se još drastičnije povećao, baš kao i trilionski dolarski dug prema Kini, jednoj od američkih glavnih ekonomskih i ideoloških suparnika na svetskoj sceni. Obama je 2009. godine spasio od propasti “Vol Strit” sa 700 milijardi dolara iz državne kase. Socijalizam na Obamin način! On je “izvadio” super-bogate uzimajući novac od naroda!
Za sve malverzacije nezajažljivih bankarskih ajkula ceh je platila mala raja, takozvani “Mejn Strit”. Kakva hipokrizija! Oči široko otvara činjenica da je investiciona firma Goldman Saks, jedan od glavnih zamešatelja finansijskog kolapsa veka, bila najveći privatni donator Obamine predsedničke kampanje.
“Obamacare”, famozni model zdravstvene zaštite, ma koliko delovao human i pravičan, pokazao se neefikasnim i preskupim pa će, po svoj prilici, sa dolaskom Trampove administracije biti ukinut.
Obama još nije bio pošteno ni zagrejao predsedničku fotelju, a 2009. godine mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir! Za koje zasluge? E, to je t eško objasniti i još teže shvatiti nepristrasnom posmatraču! Bio je to krunski dokaz da je Nobelova nagrada, poput holivudskog “Oskara”, definitivno profanisana i rezultat zakulisnih političkih igara, a ne stvarnih vrednosti i zasluga.
Obamin “doprinos miru” na međunarodnom planu je, najblaže rečeno, kontradiktoran. Svet je danas postao nesigurnije mesto nego što je to bio pre osam godina!
Uprkos njegovim obećanjima i verbalnim zalaganjima, u Afganistanu i dalje traje konflikt, američke vojne snage su i dalje de fakto prisutne u Iraku, u kojem vlada haos. To je podeljena zemlja, koja postoji samo kao geografski pojam, baš kao i Libija, utonula u bezvlašće, posle američkog bombardovanja u cilju pomaganja pobunjenicima u svrgavanju postojećeg režima. Isto je pokušano i u Siriji, ali bez uspeha, zbog oštrog ruskog protivljenja.
To sve je posledično dovelo do opšteg meteža i uspona ISIS-a, koji je svojim terorističkim akcijama postao globalna pretnja. Uporedo, nastala je nezapamćena migrantska kriza, koja je kao munja prvo pogodila Evropu, sa još nesagledivim konzekvencama. Celi svet se preokrenuo naglavačke!
Obama je likvidirao Osamu Bin Ladena, ali se zato pojavio ISIS. U tom smislu, u svojoj izbornoj kamanji Donald Tramp je otišao tako daleko da je Baraka Obamu označio kao ”tvorca ISIS-a”!
U napadima američkih bespilotnih letelica stradali su i brojni civili, smatrani kao “kolateralna šteta”. Za vreme Obaminog mandata iz SAD je deportovano 2,5 miliona ljudi, premda je u tom pogledu sva povika bila usmerena na Donalda Trampa, koji nije ni bio na vlasti.
Uz pomoć najsavremenije tehnologije, američke obaveštajne i bezbednosne agencije revnosno su špijunirale sve i svakoga, u ime državne sigurnosti! (što je obelodanio anatemisani Edvard Snouden), čime je onaj toliko naglašavani zapadni pojam “individualne slobode” postao najobičnija besmislica!
Suprotno Obaminim najavama, ni zloglasni Gvantanamo Bej još nije zatvoren. Istina, Obama je skinuo embargo prema Kubi, ali ne zbog patnji siromašnih Kubanaca, željnih ljudskih prava i demokratije, nego zbog golih američkih interesa, očekujući da će posle odlaska Kastrovih sa političke scene Kuba opet postati ono što je nekad bila: najjeftinije i najprivlačnije mesto za biznis i prvoklasnu zabavu Amerikanaca. Sećate li se izvrsnog Kopolinog filma-nastavka “Kum 2” (1974.)?
Bilo kako bilo, američke škole, ulice, bolnice i razne institucije će uskoro nositi ime Baraka Obame. I Holivud priprema filmsku romansu, u stilu “Kad je Barak sreo Mišel”, koja je svojevremeno bila uvrštena među “100 najseksepilnijih žena sveta”!!!
Odlazak Obame predstavlja zapravo odlazak Obmane. On je bio talac sistema koji ga je uzdigao do predsedničkih visina i žrtva vlastite slatkorečive retorike i neispunjenih očekivanja.
