U jeku međunarodne debate o povećanju poreza za multinacionalne kompanije, analiza nezavisne organizacije za istraživačko novinarstvo "ProPublica" potvrdila je u utorak da je nekoliko američkih milijardera uspelo da u potpunosti utaji porez na dohodak i to nekoliko godina.
Po analizi te organizacije sa sedištem u Njujorku, koja na svojoj vebstranici tvrdi da želi da "osudi zloupotrebu moći i izdaju poverenja javnosti", šef "Amazona" Džef Bezos nije platio savezne poreze u 2007. i 2011. godini, a Ilon Mask, šef "Tesla", izbegao je porez 2018. godine.
Bezos i Mask su medju trojicom najbogatijih ljudi na svetu.Izvršni direktor Majkl Blumberg, biznismen Karl Ajkan i filantrop Džeordž Soroš takođe su uspeli da ne plate savezne poreze nekoliko godina, piše u članku.
Da bi došla do tih nalaza, organizacija tvrdi da je došla do hiljada poreskih prijava bogatih Amerikanaca tokom više od petnaest godina."Ukratko: oni ruše temelje američkog mita o porezu: da svako plaća svoj pošten deo i da najbogatiji plaćaju najviše", pišu autori teksta.
"ProPublica" tvrdi, na primer, da je Bezos zatražio i uspeo da pribavi poreski kredit od 4.000 dolara za svoju decu 2011, godine u kojoj je u prijavi poreza naveo gubitke veće od godišnjeg prihoda.
Bezos je, međutim, u aprilu ove godine podržao povećanje poreza koje želi američki predsednik Džozef Bajden radi finansiranja njegovog plana za ulaganja u zastarelu infrastrukturu u SAD.
"Najbogatiji ljudi u SAD, koji su ostvarili ogromnu zaradu tokom pandemije, nisu platili svoj pošteni udeo", rekao je u utorak predsednik Odbora Senata kongresa SAD za finansije, Demokrata Ron Vajden, i najavio "predlog" u tom smislu.
Odgovarajući na članak "ProPublica", portparol Soroša naveo je gubitke pri investiranju 2016-2018. godine kako bi opravdao neplaćanje saveznog poreza. Blumberg i Ajkan su rekli da su "platili porez koji su morali da plate", a ostali pomenuti nisu odgovorili na pitanja AFP.
"ProPublica" je izračunao svoju "istinsku poresku stopu" koju jeste plaćao svaki milijarder. Rezultat te računice je da je, na primer, Voren Bafet, dok je njegovo bogatstvo eksplozivno raslo zahvaljujući rastu cena akcija između 2014. i 2018, dao za porez svega 0,10 odsto od svoje ukupne dobiti.
