Savet za ljudska prava UN je 2021. godine naručio da komisija stručnjaka ispita kršenja i zloupotrebe prava u Izraelu i na palestinskim oblastima koje Izrael kontroliše. Na čelu s Navi Pilej, bivšom šeficom Saveta UN za ljudska prava, članovi panela su nezavisni stručnjaci i ne govore u ime svetske organizacije.
Iz Izraela, koji je dugo optuživao UN da je pristrasan na njegovu štetu, nije bilo komentara i nije sarađivao s komisijom.
Izraelske snage izvršile su racije u bolnicama u Gazi u nekoliko navrata, tvrdeči da su tamo borci Hamasa. Palestinski medicinski zvaničnici negirali su to i optužili Izrael da bezobzirno ugrožava civile. Bolnice mogu izgubiti zaštitu po međunarodnom pravu ako se koriste u vojne svrhe.
Izveštaj je optužio Izrael da namerno ubija, pritvara i muči palestinsko medicinsko osoblje, da gađa njihova vozila i da ograničava medicinske evakuacije iz Gaze. Rečeno je da su to ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.
"Izrael mora odmah da prekine bez presedana bezobzirno uništavanje zdravstvenih ustanova u Gazi", rekla je Pilej u saopštenju. "Gadajući zdravstvene ustanove, Izrael cilja na samo pravo na zdravlje s značajnim dugoročnim štetnim efektima na civilno stanovništvo", dodala je ona.
Komisija je rekla da su deca podnela ogromnu cenu takvih akcija Izraela, ukazujući na napade na medicinske ustanove za pedijatrijsku i neonatalnu negu.
Komisija je takođe saopštila da je utvrdila da su hiljade odraslih i dece zatočenih u Gazi bile izložene "široko rasprostranjenom i sistematskom zlostavljanju, fizičkom i psihičkom nasilju, kao i seksualnom i rodno zasnovanom nasilju".
Navodi se da su izraelske snage bezbednosti silovale zatočenike, udarale ih po genitalijama i primoravale ih da izvode ponižavajuće ili naporne radnje dok su bili skinuti do gola. Rečeno je da su duboko traumatizovana deca bez pratnje koja su bila zatočena, a vratila se u Gazu.
Komisija je saopštila da je zloupotrebu institucionalizovao izraelski krajnje desničarski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir. On se hvalio da je učinio što je moguće oštrijim uslove u zatvorima u "pokušaju da se odvrate napadi militanata".
Izrael je u julu pritvorio devet vojnika zbog, kako je njihov branilac rekao, navoda o seksualnom zlostavljanju zatvorenika u zamračenom objektu u koji su zatvorenici iz Gaze odvođeni od početka rata. Advokat je negirao optužbe, a njihovo hapšenje izazvalo je proteste izraelskih esktremista u vlasti.
Komisija je saopštila da su taoci koje su palestinski militanti držali u Gazi bili izloženi fizičkom i seksualnom nasilju, prisilnoj izolaciji i pretnjama, i da im je ograničen pristup vodi, hrani i higijenskim objektima. Navodi se da su i palestinske oružane grupe krive za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i pozivaju ih da odmah oslobode sve taoce.
Militanti predvođeni Hamasom upali su u Izrael 7. oktobra 2023. godine, ubivši oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, i otevši oko 250. Još drže oko 100 zarobljenika, od kojih se trećina veruje da je mrtva.
U izraelskoj ofanzivi ubijeno je preko 42.000 Palestinaca, prema lokalnim zdravstvenim vlastima, koje ne navode koliko je bilo boraca, ali kažu da žene i deca čine više od polovine poginulih. Rat je uništio velika područja Gaze i raselio oko 90 odsto njenog stanovništva od 2,3 miliona ljudi.
Međunarodni sud pravde istražuje navode da je Izrael počinio genocid u Gazi, a Međunarodni krivični sud razmatra naloge za hapšenje izraelskih i lidera Hamasa. Izrael je odlučno negirao optužbe i kaže da se pridržava međunarodnog prava.
