Širom sveta "elita" se doživljava kao blisko povezana grupa koja odlučuje na osnovu sopstvenih interesa ignorišući potrebe drugih.
Većina gradjana iz 25 zemalja obuhvaćenih novim istraživanjem oseća se otudjenim kada razmišlja o svojoj zemlji i u proseku se 56 odsto slaže da je društvo njihove zemlje slomljeno a 57 odsto da je njihova zemlja u padu.
U većini zemalja prevladava percepcija "slomljenog" političkog i ekonomskog sistema, pokazalo je novo istraživanje agencije Ipsos "Sentiment slomljenog sistema u 2021. Populizam, anti-elitizam i nativizam".
Ipsosov indeks "Sistem je slomljen" ukazao je na veliki stepen korelacije sa nivoom zadovoljenja socijalnih i ekoloških potreba gradjana i sa njihovim stavom o tome koliko je korupcija sveprisutna u javnom sektoru.
Prema istraživanju, 71 odsto ispitanih se slaže da su ekonomije "nameštene" u korist bogatih i moćnih, 68 odsto misli da tradicionalne partije i političare nije briga za "obične" ljude a 65 odsto se slaže da lokalni stručnjaci ne razumeju njihov život.
Takodje 64 odsto želi "snažnog lidera koji će uzeti zemlju iz ruku bogatih i moćnih" a 44 odsto želi "snažnog lidera spremnog da prekrši pravila".
Sve četiri zemlje sa najvećim stepenom nezadovoljstva su iz Latinske Amerike - Kolumbija, Peru, Brazil i Čile, pokazalo je istraživanje.
Od 2016. je sentiment "slomljenog sistema" najviše ojačao u Japanu, Južnoj Africi, Švedskoj, SAD i Argentini a oslabio u Španiji, Meksiku i Francuskoj.
Navodi se i da je Ipsosov indeks "slomljenog sistema" u velikoj korelaciji sa indeksima percepcije korupcije i društvenog napretka.
U proseku se osam od deset gradjana iz 25 zemalja obuhvaćenih istraživanjem slaže da političari uvek nadju način da štite svoje privilegije a 72 odsto kaže da politička i ekonomska elita ne brine o ljudima koji vredno rade.
Istraživanje je pokazalo i da 70 odsto ispitanih misli da je glavna podela u njihovom društvu ona izmedju "običnih" gradjana i političke i ekonomske elite.
Istovremeno šest od deset ispitanika kaže da bi o najvažnijim političkim pitanjima trebalo da odlučuju gradjani na referendumu a ne izabrani zvaničnici.
Populističko/anti-elitističko raspoloženje snažno je povezano sa sentimentom slomljenog sistema i najrasprostanjenije je u Čileu, Madjarskoj, Kolumbiji, Peruu i Rusiji.
U proseku se 15 odsto ispitanika identifikuje na neki način sa elitom svoje zemlje, pri čemu to u najmanjem procentu čine Amerikanci i Japanci.
Istraživanje je pokazalo i da je "prosečan globalni gradjanin" ambivalentan po pitanju imigracije ali da naginje nativizmu.
Kako se navodi, 57 odsto poslodavaca kod zapošljavanja će dati prednost domaćem stanovništvu u odnosu na imigrante.
Istovremeno se 38 odsto ispitanih slaže da bi njihova zemlja bila snažnija kada bi zaustavila imigraciju dok se 33 odsto s tim ne slaže.
Takodje 38 odsto ispitanih kaže da imigranti uzimaju posao "pravim" gradjanima zemlje dok se 35 odsto ne slaže sa tim stavom.
Nativizam je najrasprostranjeniji u Turskoj, Maleziji, Kolumbiji, Peruu i Rusiji a najmanje ga ima u Kanadi, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Španiji.
Od 2016. je nativizam u porastu u Peruu, Švedskoj (gde je inače takvo raspoloženje marginalno), Japanu, Turskoj... dok je u padu u SAD, Kanadi, Španiji, Italiji i Madjarskoj.
Istraživanje je obavljeno krajem marta/početkom aprila a ukupno je ispitano nešto više od 19.000 odraslih.
