Inovativne partiture Enija Morikonea radikalno su izmenile muziku za film, piše danas Bi-Bi-Si (BBC) povodom smrti čuvenog italijanskog kompozitora i dirigenta.Morikone je umro noćas u 92. godini u bolnici u Rimu.
Slavu je stekao muzikom za "špageti vesterne" Serđa Leonea - "Za šaku dolara", "Za dolar više" i "Dobar, loš, zao".
Morikone, koji je bio i autor muzike za filmove kao i što su "Nedodirljivi", "Misija" i "Podlih osam", radio je na više od 500 filmova i TV produkcija.
Uprkos holivudskom uspehu, ostao je veran svojim korenima, komponujući brojne partiture za italijansku kinematografiju.
Rođen 10. novembra 1928, Enio Morikone, čiji je otac bio džez trubač, sa šest godina je svirao trubu i komponovao, a kasnije pohađao muzičku akademiju u Rimu.
U Rimu mu je jedno vreme školski drug bio Serđo Leone, a njihova kasnija profesionalna saradnja jedna je od najuspešnijih u Holivudu.
Prvobitno opredeljenje Morikonea bile su klasične partiture, ali da bi zaradio za život počeo je da komponuje muziku za radio drame a potom za film. Prvi veliki uspeh je ipak imao sa muzikom za Leoneov film "Za šaku dolara".
Muzička tema trećeg nastavka trilogije "Dolara" -"Dobar, loš, zao" iz 1966, snimljena uz zavijanje kojota, ritam bubnjeva, zvuk gromova i električne gitare postala je svetski hit, sa prvim mestom na britanskim top listama 1968. godine.
Morikoneu, koji se u radu se opredelio za rukom pisane partiture, bila je želja da održi značaj evropske u odnosu na dominantnu američku filmsku kulturu, a u klasičan zvuk je uneo popularne stilove.
Sarađivao s rediteljima Romanom Polanskim, Bernardom Bertolučijem, Pedrom Almodovarom, Paolom Pazolinijem, Brajanom de Palmiom, Kventinom Tarantinom...
Počasnog Oskara dobio je 2007, a smatrao je da njegov uspeh počiva na podsticanju ljudi na razmišljanje.
Nikada se nije trudio da nauči engleski jezik uprkos velikom značaju i prisustvu u Holivudu i veći deo života proveo je u rodnom Rimu.
Preminuo je u ponedeljak u bolnici, gde je primljen posle pada i preloma butne kosti.
