"Fokus bi primarno trebalo da bude na funkcionisanju Ustavnog suda, a potom odmah na izborima", poručio je Eskobar u intervjuu za RT Crne Gore i podvukao da je formiranje nove vlade bez izbora "rizičan potez".
Eskobar je ranije razgovarao sa državnim zvaničnicima i direktno im perneo zabrinutost Vašingtona zbog krize u kojoj je Crna Gora.
U odvojenim posetama i sa istim ciljem su boravili i specijani izaslanici Ujedinjenog Kraljevtsva (UK) i Nemačke.
Američki izaslanik je ocenio da je Crna Gora "veoma solidan partner u okviru NATO-a", da je bila "predvodnik da postane sledeća članica Evropske unije", ali da je sada "skoro u kolapsu".
"Sada nema vladu i Ustavni sud, a predsedniku se mandat uskoro završava, to je duboka instucionalna kriza, skoro da se radi o kolapsu, moramo naći rešenje za to", poručio je Eskobar.
Kazao je da je najvažnije da se "izbegne neka vrsta ustavne ili institucioanlne opasnosti".
Na pitanje da li će SAD priznati novu vladu bez izbora, on je odgovorio da treba videti kako će izgledati i šta će raditi, te da li planira da raspiše izbore.
Američki izaslanik je rekao da Crna Gora ne gubi kredibilitet u NATO, ali da je potrebna funkcioanlna vlada.
Pozvao je sve političke aktere u Crnoj Gori da ostave po strani razlike "za dobrobit države".
On je kazao da bi Crna Gora što pre trebalo da se vrati na evropski put i da je to najvažnija stvar.
Ustavni sud je blokiran od sredine septembra, a sporni zakon omogućava parlamentarnoj većini da izabere svog kandidata za mandatara za sastav nove vlade, jer jednu od ključnih nadležnosti predsednika prepušta skupštini.
Istovremeno građani su blokirali saobraćajnice u nekoliko gradova u znak protesta zbog usvajanja spornog zakona i najavili, novi, peti protest za utorak 20. decembar.
Oni protestima traže prevremene izbore. U ponedjeljak, nakon sednice skupštine na kojoj je usvojen sporni zakon, revoltirani demonstranti su probili zaštitnu ogradu ispred zgrade parlamenta i bakljama i kamenicama krenuli ka policiji koja je upotrebila biber sprej.
Proteste podržava opozicija, među kojima i najveća opoziciona stranka, Demokratska partija socijalista (DPS) predsednika države Mila Đukanovića.
