Evropska unija je uvezla 71 odsto nafte, gasa i uglja koje je Rusija izvezla od početka rata u Ukrajini, u vrednosti od oko 44 milijarde evra.
Nemačka, Italija i Kina su bili najveći pojedinačni uvoznici, a posle njih Holandija, Turska i Francuska.
Procenjuje se da je najveći uvoznik Nemačka za dva meseca platila devet milijardi evra za ruska fosilna goriva. Italija je platila 6,8 milijardi, Kina 6,6 milijardi, Holandija 5,6 milijardi, Turska 4,1 milijardi, a Francuska 3,8 milijardi evra.
Zbog nastavka uvoza nafte i gasa i visokih cena goriva prihodi Rusije od izvoza su znatno viši nego prethodnih godina, iako se količina izvoza smanjila, navodi CREA.
EU je već zabranila uvoza uglja iz Rusije od avgusta, a očekuje se da u narednim sedmicama uvede i embargo na uvoz nafte.
Čak i bez zabrane uvoza, pojedine zemlje i korporacije su odlučile da obustave kupovinu.
Četvrtina isporuka fosilnih goriva iz Rusije stigla je u samo šest luka EU u pet zemalja – Roterdam i Masflakte u Holandiji, Trst u Italiji, Gdanjsk u Poljskoj i Zebriž u Belgiji.
CREA navodi i da su velike naftne kompanije, uključujući Ekson Mobajl, Šel, Total, Repsol i BP, nastavile da posluju sa Rusijom.
"Nastavak uvoza energenata je glavna rupa u sankcijama uvedenim Rusiji. Svako ko kupuje fosilna goriva saučesnik je u strašnim kršenjima međunarodnog prava koje čini ruska vojska", izjavila je glavna analitičarka u CREA Lauri Milivirta, dodajući da je izvoz fosilnih goriva ključan u održavanju režima ruskog predsednika Vladimira Putina.
CREA je pozvala sve vlade i korporativne kupce ruskih fosilnih goriva da prekinu kupovinu i uvedu kaznene tarife tokom prelaznog perioda.
"Uvoz svih fosilnih goriva se u srednjem roku može zameniti čistom, nefosilnom energijom i merama za energetsku efikasnost ako počnemo da ulažemo u to. To će imati mnogo veće efekte od pukog preuređenja globalnih trgovinskih tokova fosilnih goriva, sa većim ekonomskim, zdravstvenim i bezbednosnim benefitima", rekla je Milivirta.
Istraživanje CREA pokazuje da čak i do sada uvedene ograničene sankcije imaju efekta i da su isporuke sirove nafte iz Rusije u luke u inostranstvu opale za 30 odsto u prve tri sedmice aprila u poređenju sa januarom i februarom.
Bilo je povećanja isporuke nafte u Indiju, Egipat i druge "neuobičajene" destinacije za ruski izvoz, ali to nije ni blizu dovoljno da nadomesti čak i blagi pad izvoza u Evropu, navodi CREA.
Kostjantin Krinicki iz ukrajinske nevladine organizacije Ekoekšn (Ecoaction) izjavio je da ova analiza jasno pokazuje ko nastavlja da podržava rat.
"Svaka kap nafte koja je kupljena i isporučena iz Rusije je još jedna prolivena kap ukrajinske krvi i svaki komad ruskog uglja je još jedan metak ispaljen u Ukrajince. Ja, kao i mnogi Ukrajinci, odbijam da to gledam na drugačiji način", rekao je Krinicki.
Istraživači CREA, čije je sedište u Helsinkiju, prikupili su podatke o kretanju više od 1.000 teretnih brodova koji su prevozili fosilna goriva i drugi teret iz ruskih luka u ostatak sveta, kako bi svakodnenvo pratili odredišta i količinu pošiljki.
Istraživanje je obuhvatilo i podatke o protoku gasa u Evropu preko gasovoda i procene na osnovu podataka o trgovini prethodnih meseci.
