Vučić uživa relativnu podršku Evropske unije otkako je došao na vlast 2014. Kritike njegovog režima su prigušene uprkos njegovom gušenju slobode medija, manipulaciji izbornim rezultatima putem „upumpavanja“ glasačkih listića (ballot-stuffing) i uvoza birača iz susedne Bosne, bliskim odnosima sa Kinom i Rusijom i nedostatku napretka u odnosima sa Kosovom.
Kako je EU ignorisala ova pitanja da bi očuvala političku stabilnost na Balkanu radeći sa predsednikom Vučićem, politikolozi su Vučićev režim satirično označili kao „stabilokratiju“.
Relativno ćutanje EU o nedavnim protestima bilo je zaglušujuće za liberale i proevropski nastrojene u Srbiji, piše EU obzerver.
Evo jednog mirnog protestnog pokreta koji poziva na razvoj demokratske vlade evropskog tipa u Srbiji. Evropski parlament je izdao saopštenja u znak podrške protestima.
Ali EU nije dala nikakvu praktičnu podršku. Uporedite ovo sa pobunom na Majdanu u Ukrajini 2014. godine kada je EU odgovorila zabranom viza i zamrzavanjem finansijskih sredstava onima koje je smatrala odgovornim za nasilje. Takođe je zabranila izvoz opreme u Ukrajinu koju bi vlada mogla da koristi za „unutrašnju represiju“.
Demokratija nasuprot mineralima
Podrška EU Vučiću u Srbiji se sada naširoko doživljava kao „usluga za uslugu“ ( quid pro quo) za korumpirani sporazum o iskopavanju ruda.
Anglo-australijski rudarski konglomerat Rio Tinto godinama pokušava da iskopa litijum – neophodan za proizvodnju baterija za električne automobile – u dolini Jadra u Srbiji.
Kao odgovor na masovne proteste protiv predloženog sporazuma o iskopavanju između Vlade Srbije i Rio Tinta 2022. neposredno pre izbora, vlada je proglasila da je projekat završen.
Zatim, posle još jednih izbora 2024. (Vučić voli da održava vanredne izbore otprilike svake dve godine da bi svakodnevna politika bila zaglibljena u kampanji, a ne u rukovođenju), Ustavni sud je iznenada proglasio poništavanje sporazuma iz 2022. neustavnim. Odluka je pokazala da pravosuđe služi interesima predsednika Vučića.
Nekoliko dana kasnije, odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc, potpredsednik Evropske komisije zadužen za Zeleni dogovor Maroš Šefčovič i predstavnici proizvođača automobila BMV i Stelantis potpisali su Memorandum o razumevanju (MoU) o strateškom partnerstvu na projektu iskopavanja litijuma Jadar.
Neobičan način na koji su izbori, odluka Ustavnog suda i Memorandum o razumevanju potpisani u roku od nekoliko dana čini EU saučesnikom u Vučićevom korumpiranom nedemokratskom manevru da se dogovor postigne.
U pisane izjave da će rudarski radovi biti usklađeni sa ekološkim standardima EU se ne veruje u Srbiji, gde vlada i privatne kompanije redovno krše domaće zakone o zaštiti životne sredine.
Takođe, uticaj iskopavanja litijuma na životnu sredinu pokazao se previše kontroverznim da bi se iskoristio u nemačkim rezervama – naizgled potvrđujući sumnje Srba da je iskopavanje litijuma suštinski nekompatibilno sa evropskim ekološkim standardima.
Sporazum o iskopavanju litijuma se u Srbiji redovno prikazuje kao kolonijalni projekat – litijum za BMV u zamenu za zagađenu zemlju i bogatijeg predsednika koji svojim novcem dodatno guši demokratiju.
Čini se da je EU srećna što ima diktatora na svom pragu ako nemački proizvođači automobila dobiju litijum za proizvodnju električnih automobila koje Srbi ne mogu da priušte. Razmišljajte o tome kao o ekvivalentu EU Trampovom sporazumu o mineralima sa Ukrajinom.
Podrška javnosti članstvu u EU poslednjih godina u Srbiji stalno opada.
Podrška EU demonstrantima možda je mogla da neke Srbe vrati EU. Umesto toga, za mnoge Srbe je potvrđeno licemerje EU.
Demokratija je najvažnija stvar osim ako nema dragocenih minerala koje treba imati.
Vučićev pad ili propast demokratije
Vučićev navodno stabilan režim je slabiji nego ikad. U protestima podjednako učestvuju i proevropski liberali i proruski ultranacionalisti.
Predsednik Srbije i njegova stranka SNS, navodno stranka desnog centra, izgubili su srpske poljoprivrednike. Izgubio je vojne veterane. Izbor koji Vučić ima je jasan – sprovesti istinske reforme i izgubiti vlast ili postati autoritarniji, više proruski i prokineski orijentisan i pretvoriti Srbiju u balkansku Belorusiju.
Postoji jasan način da autoritarni diktatori ojačaju svoju popularnost – započinjanjem rata. Videli smo to kod Putina, a rane sukoba iz 1990-ih su još uvek sveže u Srbiji.
Čak bi se i građanski nemiri unutar Srbije verovatno prelili na susedne zemlje s obzirom na to da u njima ima pripadnika srpskih manjina.
Ako se EU zalaže za demokratiju, a ne samo za litijum, uskoro mora da zauzme novi stav u Srbiji. Podrška Vučiću više nije podrška stabilnosti ako je to ikada i bila.
