Evropski zvaničnici i preduzeća pomno odbrojavaju dane pred američke izbore kako bi videli u kojem smeru ide američka trgovinska politika.
Pošto su vinari, proizvođači keksa i maslinari završili kao "kolateralna šteta", EU čeka da vidi da li će naredne četiri godine biti više carinskih ratova pod republikanskim predsednikom Donaldom Trampom, ili pomaka ka manje ratobornim pregovorima pod njegovim demokratskim izazivačem Džozefom Bajdenom.
Nije tajna da su evropski zvaničnici više za Bajdena zbog njegove namere da poboljša transatlantske odnose. Ali bez obzira ko pobedio, fundamentalni sporovi koji su izbili ili su se u nekim slučajevima samo pogoršali pod Trampom, možda neće biti ni brzo ni lako rešivi.
Konkretno, evropski napor da uvede digitalni porez američkim tehnološkim džinovima "Guglu" i "Amazonu" mogao bi značiti trvenja bez obzira ko bio u Beloj kući. Isto je i sa sporom oko evropskedržavne podrške proizvođaču aviona "Erbasu" i američke podrške njenom "Boingu", koji datira od mnogo pre Trampa. Ne treba zaboraviti ni dugogodišnju evropsku zabranu američke piletine tretirane hlorom.
Čed P. Baun, viši saradnik na Institutu za međunarodnu ekonomiju "Peterson", kaže da i u prijateljskijim vremenima "ima problema na obe strane, uvek ih je bilo i biĆe ih. Takva je priroda trgovine, a stvari se moraju rešavati".
Sve to je opterećeno i posledicama za 16 miliona radnika na obe strane čija radna mesta zavise od prekookeanske trgovine, najveće takve u svetu. Carinski rat je poslednje četiri godine pogodio kompanije i ljude koji proizvode i prodaju čitav niz roba.
Među njima su i nemački proizvođači slatkog keksa, uništeni carinom koju su SAD uvele pošto je Svetska trgovinska organizacija presudila da su evropske vlade prekršile pravila o subvencijama u slučaju "Erbasa". Nemačka konditorska asocijacija BDSI kaže da su pogođeni proizvođači izgubili 30 odsto izvoza samo u prvoj polovini ove godine.
"Mala i srednja, uglavnom porodična preduzeća su preko noći i ne svojom krivicom izgubila značajno tržište koje su izgradila i uz veliki napor decenijama održavala", rekao je Andreas Nikenih, predsedavajući sektora BDSI za fine pekarske proizvode.
Carine su takođe pogodile francusko, nemačko, špansko i britansko vino, kao i džem od malina i brusnice iz Francuske i Nemačke.
Stvari bi mogle eskalirati ako EU nametne carine na američke proizvode u znak odmazde zbog poreskih olakšica koje je ranije Vašington davao "Boingu". Tramp je oštro govorio o suficitu EU u trgovini s SAD, rekavši da je EU "gora od Kine" i da se "prema nama ponaša veoma loše" s "neverovatnim barijerama".
Neki posmatrači izrazili su nadu da bi Bajden mogao da odustane od toga i spusti carine kojima je Tramp udario na evropski čelik i aluminijum, razbesnevši Evropljane i druge saveznike, i nazivajući metal iz EU "pretnjom državnoj bezbednosti SAD". Taj njegov postupak ne samo što šteti evropskim proizvođačima, nego i poskupljuje čelik američkim kompanijama. Evropa je uzvratila povećanjem carina na motocikle američke proizvodnje, burbon, puter od kikirikija i farmerke.
Klodija Šmaker, stručnjakinja za trgovinu u Nemačkom savetu za spoljne odnose, rekla je da bi "glavni znak američke spremnosti za saradnju s EU" bilo ako bi Bajden ubrzo po stupanju na dužnost predsedika SAD objavio da namerava da ukine carinu na čelik i aluminijum iz EU, slično kao kada je Tramp jednom od svojih prvih zvaničnih odluka izuzeo Kinu iz američkog odbacivanja trgovinskog sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu sa azijskim zemljama. Ima nade da će pristup Bajdena biti zasnovan na pravilima Svetske trgovinske organizacije, međunarodnog foruma za rešavanje trgovinskih sporova.
Ali, analitičari upozoravaju da bi oni koji imaju tako velike nade, mogli biti razočarani: Bajden će se "usredsrediti na američke državne interese i ekonomski oporavak SAD, i neće učiniti nešto što bi tome štetilo", rekla je Šmuker.
Bajdenov savetnik za spoljnu politiku, Entoni Blinken, rekao je da će Bajden okončati "veštački trgovinski rat" sa Evropom, jer smatra da je to bilo "samoranjavanje" koja je koštalo SAD radnih mesta, ali je rekao i da on ne bi oklevao da uvede carine ako bi strani konkurenti varali uprkos sporazumima o trgovini.
