Evropska komisija je objavila plan za zaštitu biodiverziteta u EU, koji uključuju smanjenje upotrebe pesticida i promovisanje organske poljoprivredne proizvodnje.
U skladu s ambicijom da do sredine veka na nulu smanji emitovanje gasova s efektom staklene bašte, Komisija želi da prepolovi upotrebu hemijskih pesticida do 2030. godine i da osigura da najmanje 25 odsto poljoprivrednog zemljišta, umesto trenutnih osam, bude rezervisano za organsku proizvodnju.
EK takođe želi da zasadi još najmanje tri milijarde stabala u narednih 10 godina.
Korišćenje antimikrobika, koji sadrže antibiotike, trebalo bi da bude smanjeno 50 odsto u ribarstvu i stočarstvu. Prema podacima EU, poljoprivredne aktivnosti stvaraju oko 10 odsto ukupne emisije gasova s efektom staklene bašte.
Evropska komesarka za zdravlje i bezbednost hrane Stela Kirjakides ocenila je da se čovečanstvo ponaša kao da uloga prirode nije važna i da je gubi do sada neviđenom brzinom.
"Priroda je od vitalnog značaja za naše fizičko i mentalno zdravlje, ona filtrira vazduh i vodu, reguliše klimu i oprašuje naše useve", navela je Kirjakides.
Potpredsednik EK Frans Timermans, zadužen za takozvani "Zeleni dogovor", rekao je da će novi plan koji treba da usvoje države članice pomoći Uniji da se oporavi od ekonomske krize izazvane pandemijom korona virusa.
"Procenjujemo da na globalnom nivou održivi prehrambeni sistemi mogu da stvore novu ekonomsku vrednost veću od 1.800 milijardi evra. Važno je pomoći prehrambenom lancu tom tranzicijom što je brže moguće", kazao je Timermans.
Komisija takođe procenjuje da će ulaganje u organsku poljoprivredu pomoći da bude stvoreno 10-20 odsto više radnih mesta nego u tradicionalnoj poljoprivredi.
