"Beograd i Priština se spore oko registarskih tablica. Ali, zapravo se radi o budućnosti Kosova", navodi frankfurtski list, pitajući se da li je moguće rešenje po nemačko-nemačkom modelu, prenosi Dojče vele.
U članku se opisuju maratonski pregovori predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija, 21. novembra u Briselu, za čiji je neuspeh šef evropske diplomatije Žozep Borel okrivio prištinsku stranu.
"Potom se javno uključio američki ambasador. Kao predstavnici najvažnije sile zaštitnice Kosova, američki ambasadori u Prištini oduvek su nešto poput nezvaničnih vicekraljeva koje nijedan šef Vlade Kosova ne sme olako da ignoriše", navodi list.
Dok je izdanje tog lista bilo u štampi, dve strane su u Briselu postigle dogovor, prema kojem Srbija više neće izdavati registarske tablice za kosovske gradove, dok će Priština obustaviti sve dalje aktivnosti u vezi sa preregistracijom vozila.
List navodi da se "nesposobnost da se postigne dogovor oko relativno malih tehničkih pitanja zasniva na načelnom konfliktu" i ukazuje da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i da "blokira izgradnju kosovske državnosti gde god je moguće".
Kako bi se konflikt primirio, nedavno je jedan nemačko-francuski predlog podgrejao ideju koju je još 2007. na sto stavio nemački diplomata Volfgang Išinger, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Išinger je tada bio predstavnik EU u takozvanoj "Trojci" za rešavanje kosovskog pitanja, koju su činili i američki i ruski diplomata. "Trojka" je u poslednjem momentu trebalo da ispita da li ipak ima rešenja prihvatljivih i za Beograd i za Prištinu, iako je Zapad već odavno bio odlučio da podrži kosovsku nezavisnost, navodi se u tekstu.
Išinger je 2007. upravo za Frankfurter algemajne cajtung pomenuo primer dve Nemačke, navodeći da se "u pristupu nemačko-nemačkog temeljnog ugovora iz 1972. nije pominjalo ono što je delovalo objektivno nerešivo, to jest nacionalno pitanje".
"Naravno da je stanje između Srbije i Kosova drukčije, ali ne treba odbaciti misao da se iz sporazuma isključi ono što deluje nerešivo", rekao je tada Išinger.
Takav model, ocenjuje list, nudi priliku da se suprotna shvatanja o statusu Kosova "presvuku" u formu koja bi bila prihvatljiva za obe strane.
U Osnovnom ugovoru, Zapadna i Istočna Nemačka su priznale jedna drugoj poštovanje teritorijalnog integriteta, ali je zvanični Bon u pratećem "Pismu o nemačkom jedinstvu" naveo da ne odustaje od ujedinjenja.
"Tako bi Beograd faktički mogao da prizna Kosovo, ali da u odgovarajućem pismu naglasi pretenziju koja sledi iz Ustava Srbije, da se ne odriče Kosova", piše list.
Moto takvog dogovora glasio bi "slažemo se da se ne slažemo", kako je Išinger često isticao.
"Sada je očito Išingerova ideja u osnovnim crtama zahvaćena nemačko-francuskim predlogom, o kojem nema zvaničnog dokumenta, niti se zna sadržaj od reči do reči. Neizvesno je da li se taj predlog može sprovesti", dodaje Frankfurter algemajne cajtung.
Jedan od razloga je što EU, kao najvažnija posrednica pored SAD, trenutno ne raspolaže "ni štapom ni šargarepom" kako bi uticala na dve strane, navodi list.
"Njen nekada najvažniji mamac, perspektiva članstva u EU, više nije realan, a EU za sada nije našla novu atraktivnu ponudu. To veoma smanjuje spremnost u Beogradu i Prištini da se, ako se mora, pristane i na bolne kompromise", navodi se u tekstu.
