"Evro je jedina valuta dozvoljena za obavljanje gotovinskih platnih transakcija u gotovinskom platnom sistemu Kosova. Druge valute mogu da se koriste na Kosovu jedino kao dragocenosti za skladištenje u fizičkom obliku ili na bankovnim računima u valutama koje nisu evri, za međunarodna plaćanja i za devizne aktivnosti", navodi se u članovima 35 i 36 dopunjenog Pravilnika.
Dopunom Pravilnika, koja stupa na snagu 1. februara, onemogućava se korišćenje dinara kao sredstva plaćanja na celoj teritoriji Kosova, uključujući više opština sa srpskom većinom u kojima je ta valuta do sada korišćena uz evro.
Dopuna Pravilnika izazvala je nedoumice u vezi sa pravnim okvirom koji je korišćen i sa mogućim političkim i bezbednosnim implikacijama.
Krajem 1999. godine, tadašnji šef UNMIK-a Bernar Kušner doneo je, u saglasnosti sa Evropskom centralnom bankom i zvaničnicima UN, odluku kojom je tadašnju marku ustanovio kao jedino sredstvo plaćanja na Kosovu.
U toj odluci kao sredstvo plaćanja se ne pominje dinar, koji je do "ilegalno" korišćen kao sredstvo plaćanja jedino u sredinama sa srpskom većinom.
U tim sredinama je kao sredstvo plaćanja korišćen i evro, koji je sredstvo plaćanja na celom Kosovu od 2002. godine. Iako se evro koristi kao sredstvo plaćanja, CBK nema ovlašćenje da štampa tu valutu.
Sve prethodne kosovske vlade, od prvog premijera Bajrama Redžepija do Avdulaha Hotija, nisu insistirale na primeni Kušnerove odluke i onemogućavanju korišćenja dinara u sredinama sa srpskom većinom, posebno na severu Kosova i u Gračanici, jer je postojao "džentlmenski sporazum" sa predstavnicima međunarodne zajednice da se izbegava stvaranje tenzija po tom pitanju.
Na Kosovu je do sada postojalo više ekspozitura Komercijalne banke u kojima je promet vršen u dinarima, kao deo unutrašnjeg platnog prometa Srbije, ali je u decembru najavljeno da će sve biti zatvorene uskoro.
Odluku o zatvaranju donela je centrala Komercijalne banke, a zbog toga će, prema navodima medija, više od 300 ljudi ostati bez posla.
Dinar je korišćen i za plaćanje usluga u Pošti Srbije, čija je centrala i dalje u Gračanici. Pošta je imala ekspoziture u nekim opštinama sa srpskom većinom. U Gračanici je i sedište srpske banke Poštanska štedionica na Kosovu.
Za sada nije poznato kakva će biti pozicija Poštanske štedionice posle dopune Pravilnika CBK, ali deluje da će imati problema jer nije licencirana prema kosovskim zakonima, što je uslov za normalno funkcionisanje.
Specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak juče je izrazio uverenje da najava Prištine da će ukinuti platni promet između Kosova i centralne Srbije neće dovesti do opasne situacije i da će biti pronađeno rešenje bez negativnih posledica.
"Otvorio sam to pitanje u razgovoru sa glavnim pregovaračem Kosova (Besnikom) Bisljimijem. Zamolio sam da mi da odgovor na nekoliko bitnih pitanja, prosledio sam tu informaciju u Brisel, naše službe sada analiziraju situaciju. Očekujemo da vrlo brzo izađu sa zajedničkim zvaničnim stavom", kazao je Lajčak za televiziju Pink.
Posle jučerašnjeg sastanka sa Lajčakom u Davosu, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je zamolio specijalnog predstavnika EU da zaustavi pokušaj premijera Kosova Aljbina Kurtija "da uništi dijalog".
"Kurti želi da nam onemogući isplatu plata i penzija za naše ljude u zdravstvu, prosveti, institucijama Srbije, verujem da to nije u interesu ni Evrope, ni sveta. Tražio sam podršku, ne za Srbiju, već za obične ljude", rekao je Vučić novinarima iz Srbije.
