"Postoje neki ljudi koji se protive, neki koji su malo glasniji. To je nešto što smo imali i ranijih godina, možda pre dve-tri godine malo manje, ali tu nema nekih velikih bezbednosnih pretnji da je meni poznato. Policija radi bezbednosnu procenu i na osnovu toga izvodi dovoljan broj policajaca na ulice", rekao je Miletić za TV Prva.
Ponovio je da oni insistiraju na šetnji zakazanoj za subotu 17. septembar, da će šetati uprkos eventualnoj zabrani, kao i da će biti održano više od 130 najavljenih dogadjaja.
Miletić je kazao da je šetnja svakako prijavljena, a da policija ima rok od 96 sati do održavanja dogadjaja da donese eventualnu zabranu, što je po njegovim rečima utorak u 16 sati.
Koordinator Evroprajda je dodao i da ukoliko postoji bilo kakav bezbednosni rizik, da on ne dolazi od učesnika te manifestacije, već od onih koji bi eventualno napali skup, ističući da lično ne veruje da postoji "toliko veliki rizik".
"Policija treba da se bavi tim ljudima, a ne nama. Ne možete zbog bezbednosnog rizika zabraniti nekome da šeta, zbog toga što neko hoće da ih napadne. Ako neko želi da napadne, onda tog nekog valjda treba uhapsiti", ocenio je Miletić.
Koordinatorka UN ocenila da Srbija ne sme sebi dozvoliti da zabrani Prajd
Srbija, kao država na putu pristupanja Evropskoj uniji, ne sme sebi dozvoliti da zabrani Prajd, rekla je za Glas Amerike Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji i dodala da to nije preporučljivo i da je sigurna da je državno rukovodstvo svesno toga.
Zvaničnica svetske organizacije ukazala je da bi se, čak i ukoliko šetnja bude otkazana, moglo dogoditi da ljudi izađu na ulicem, što bi u kontekstu bezbednosti, stvari moglo da učini još komplikovanijim.
"Sama šetnja i čitava nedelja posvećena Prajdu predstavljaju fantastičnu prilika da Srbija i Beograd prikažu da u njima postoji sloboda u svakom smislu. Bilo bi šteta i greška ukoliko bi ta prilika bila uskraćena državi i građanima – isključivo zbog postojanja manjine zaglavljene u sopstvenim uverenjima ili onih kojima je iskjučivo stalo do sopstvene političke dobiti.
U srednjem roku, to bi naštetilo zemlji i nije vredno zarad kratkotrajne političke dobiti", rekla je Žakob u intervjuu Glasu Amerike obavljenom .
Ona podseća da se u Srbiji šetnje i prateći događaji u okviru Prajda nesmetano održavaju tokom poslednje decenije.
"Mislim da ovogodišnji dogadjaj predstavlja svojevrsnu kulminaciju – priznanje da je reč o važnoj temi za ovu zemlju. Pre dve-tri godine vlasti i cela zajednica su se obavezali na održavanje Evroprajda i ovo je prvi put da se ta manifestacija održava u jednoj zemlji Jugoistočne Evrope. Reč je o velikom događaju i prilici iz mnogo različitih perspektiva.
Uz to, u Srbiji postoji prilično brojna LGBT zajednica – koja treba da bude prepoznata. U godinama koje dolaze – borba za njihova prava će nastaviti da prevladava”, rekla je ona i istakla da je Evroprajd manifestacija koja prevazilazi samu šetnju.
Rekla je da je to prilika da se prikaže šta je do sada urađeno – kao i šta još nedostaje u smislu ostvarenja jednakosti prava za sva ljudska bića, i ocenjuje da su to ključni razlozi za organizovanje Evroprajda izrazivši očekivanja da će se glavni grad Beograda prikazati kao, kako kaže, prestonica Evrope.
Ona je rekla da Evroprajd još nije otkazan, da je tako nešto saopšteno ali da se pripreme nastavljaju, kako dogadjaji koji se održavaju cele nedelje kao konferencije o ljudskim pravima, pozorišne predstave tako i najvidljiviji dogadjaji poput koncerta i marša.
"Smatram da bi svi mi koji o tome govorimo, uključujući politička rukovodstva, trebalo da se uzdržimo od dolivanja ulja na vatru. Treba govoriti o tome šta Prajd znači, ali tako da zbližavamo ljude, a ne da ih razdvajamo.
Nalazimo se u zemlji i regionu kome nisu potrebne teme koje polarizuju – potrebno je raditi na društvenom pozvezivanju. Bez obzira na to koliko je tema osetljiva ili teška za pojedine zajednice – potrebno je da se postaramo da omogućimo prostor za angažovanje, a ne razloge za podele društva., rekla je ona.
Ovaj konkretan Prajd je zvanično registrovan – planiran je već duže vreme, njegovo otkazivanje ne bi bio koherentan signal, rekla je ona i navela da Prajd ne bi trebalo povezivati sa političkim događajima i davati mu politički kontekst - on je sam po sebi važno pitanje – pogotovo po društvo.
Žakob je rekla da manifestacija izaziva veliko interesovanje brojnih stranaca i visokih zvanica, da je najavljen dolazak nekoliko evropskih zvaničnika i ministara, a da je trenutna situacija doprinela da se vidljivost i interesovanje za Evroprajd znatno uveća.
"Iskreno, mislim da bi za Srbiju bilo katastrofalno da otkaže šetnju i da se ona ne održi. Tako nešto bi bilo veoma vidljivo – jer je to pitanje kojim se bave međunarodni mediji. To bi bila glavna vest brojnih stanica i internet portala. Ako se to dogodi – biće to vrsta negativne reklame za Srbiju koja joj nije potrebna," rekla je Žakob.
Ocenila je da su stvari ove godine preuveličane iz pogrešnih razloga i potrebno je naći prostor da različite strane uspostave razumevanje i smire situaciju. Da razgovaraju o zaštiti prava, a ne temama vezanim za politiku.
Ona je rekal da ne misli da državno rukovodstvo podržava ovu ili onu stranu i ukazala da je u Srbiji javno deklarisana gej osoba na mestu premijera i da je upravo ponovo imenovana na tu funkciju.
Žakob smatra da u Srbiji postoji deo političke zajednice koji je posvećen poboljšanju položaja LGBT zajednice.
"Ministarka za ljudska i manjinska prava ta pitanja je promovisala kroz dijalog. Formirana je i radna grupa u vezi sa istopolnim zajednicama sa kojom sam sarađivala. Svesna sam koliko je bila posvećena tom pitanju.
Prisustvovala sam brojnim diskusijama sa mnoštvom argumenata. Kretali smo se u pravom smeru – doduše nedovoljno brzo, ali se to događalo. Mislim da ovo što se sada događa nije dobro i sigurno je bilo neočekivano. Prema mom mišljenju, najave o odlaganju ili otkazivanju su bile taktička greška", rekla je Žakob.
Ona je izrazila nadu da će održati čitava nedeljna manifestacija, kao i šetnja – i da će to biti prilika da se ponovo otvori diskusija pošto je aktuelna situacija pokazala da i dalje ima snažnog otpora.
"Potrebno je da se pozabavimo tim otporom koji je najčešće zasnovan na političkoj borbi za prevlast, a ponekad i u neznanju – nerazumevanju pravih tema," rekla je Žakob.
