Izveštaji na koje se poziva vlada Srbije u odgovoru Fridom hausu koji je Srbiju, prvi put posle 2003, svrstao u kategoriju "hibridnih režima" daju još crnju sliku demokratije u Srbiji, ocenjuje se u analizi portala EWB (European Western Balkans).
ENjB u detaljnoj analizi odgovora srpske vlade na zaključke Fridom hausa navodi da je poslednjih godina postalo nemoguće pronaći međunarodnu organizaciju koja u svojim izveštajima i indeksima beleži napredak Srbije na polju demokratije, vladavine prava i slobode medija, dok domaće organizacije civilnog društva ne prave sopstvena rangiranja, ali ih to ne sprečava da uoče da su trendovi u Srbiji negativni.
Uz podsećanje da je vlada prošle nedelje objavila detaljan odgovor na to što je Fridom haus skinuo Srbiji 0,25 poena u jednoj oblasti i time je spustio u kategoriju hibridnih režima, ENjB ističe da nema naznaka da će se otvoriti i rasprava oko toga kako se uopšte došlo do situacije u kojoj je Srbija na samoj granici između države koja se može nazvati demokratskom i one koja tu privilegiju nema.
Kada je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012, prosečna ocena Srbije na skali Fridom hausa od 1 do 7 bila je 4,36, što je Srbiju svrstavalo u kategoriju polu-konsolidovanih demokratija. Od tada, nije zabeležen napredak ni u jednoj od sedam oblasti koje se prate, već samo nazadovanje.
Od dolaska SNS na vlast Srbiji je u pomenutih sedam oblasti ocena revidirana čak deset puta i to svaki put naniže. Prosek ocena sedam oblasti, u koje spadaju izborni uslovi, sloboda medija, sudstvo i druge, sada iznosi 3,96, a granica koja razdvaja polu-konsolidovane demokratije i hibridne režime nalazi se na 4, ističe EWB.
Navodeći da je vlada pokušala da pobije najnovije smanjenje, tvrdeći da u oblasti korupcije nije došlo do daljeg pogoršavanja i citirajući izveštaje drugih međunarodnih organizacija, koji Srbiju (još) nisu spustile u kategoriju koja označava države u kojima su demokratske institucije u najvećoj meri fasada autoritarne vlasti, EWB ocenjuje da je "fokus na pitanje da li je Srbija zaslužila poslednju reviziju ocene je poput drveta od kojeg se ne vidi šuma".
Šira slika glasi da, uz Fridom haus i druge organizacije, i izveštaji na koje se poziva sama vlada beleže dugogdišnje nazadovanje Srbije u oblastima demokratije, vladavine prava i slobode medija, ističe se u analizi.
Jedan od indeksa na koji se vlada poziva u svom odgovoru Fridom hausu jeste Bertelsmanov indeks transformacije, koji Srbiju trenutno rangira u kategoriju "defektne demokratije" a na tom indeksu Srbija je 2014. imala ocenu 8 od 10, a sada ima ocenu 7.
Oblast u kojoj je Bertelsmanov indeks transformacije zabeležio jedan od najvećih padova od dolaska SNS-a na vlast jeste podela vlasti. Srbija je u ovoj oblasti 2014. imala ocenu 8 (od 10), a sada ima ocenu 5. Ovaj, kako sama Vlada kaže, nezavisan i nepristrasan tink tenk (istraživački centar), poprilično direktno opisuje trenutnu podelu vlasti u Srbiji, navodi se u analizi EWB.
"Stanje konstantno ugrožavaju namere predsednika Aleksandra Vučića, koji u praksi ima više moći nego što mu ih Ustav dodeljuje. Predsednik ima uticaj na sve druge grane vlasti i stavlja sebe u žižu donošenja odluka i javnih politika. Ovo ugrožava sistem kočnica i ravnoteža, institucije i vladavinu prava. Takođe otvara prostor za spori rast autoritarnog režima u Srbiji", stoji u izveštaju Bertelsman fondacije za Srbiju 2020. godine.
Pad sa ocene osam na ocenu pet u poslednjih šest godina zabeležena je u još jednoj oblasti – slobodni i pošteni izbori, ukazuje EWB i citira deo iz Bertelsmanovog izveštaja o predsedničkim izborima 2017. da su "međunarodni posmatrači ukazali na to da su pritisci na glasače i zaposlene u državnim strukturama bili vrlo prisutni, nadžorni mehanizmi neefikasni a medijsko izveštavanje neuravnoteženo. Pored kandidata vladajuće koalicije, bilo je malo pristupa javnim servisima za kandidate drugih političkih partija".
U ovom izveštaju je, od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, zabeležen pad i u kažnjavanju zloupotrebe javne funkcije, radu demokratskih institucija, posvećenosti nosilaca vlasti demokratiji, kao i slobodi izražavanja.
"Nezavisnost i politički pluralizam medijskog sistema su opali poslednjih godina. Ovo je rezultat predominantnosti određenih grupa, opadajućeg životnog standarda, netransparentnog vlasništva nad medijima i njihovog finansiranja, slabe finansijske osnove mnogih privatnih medija i, samim tim, zavisnosti od poslovnih i političkih interesnih grupa", stoji u izveštaju Bertelsman fondacije, koja pominje i kontroverznu kupovinu televizija O2 i Prva krajem 2018, piše EWB i dodaje da je sveukupno gledano, od 2012. do danas, ovaj nezavisni i nepristrasni istraživački centar od 18 oblasti koje mere političku transformaciju Srbije ka demokratskoj zemlji, zabeležio napredak u jednoj (društveni kapital je sa 6 porastao na 7).
Nazadovanje je zabeleženo u 13, a stagnacija u četiri.
Još jedan indeks koji Vlada Srbije navodi u odgovoru Fridom hausu jeste Indeks demokratije Istraživačke jedinice časopisa Ekonomist (Economist Intelligence Unit Democracy Index). Na toj listi Srbija nije u kategoriji hibridnih režima, koje Ekonomist uvrštava u svoj indeks, već u kategoriji manjkavih demokratija, ali je zaključak isti – ukoliko se sadašnji trend nastavi, samo je pitanje vremena kada će i Indeks demokratije Srbiju uvrstiti u hibridne režime.
Srbija trenutno ima ocenu 6,41 (od 10), a ukoliko padne ispod 6, uslediće promena kategorije. Pre šest godina, prosečna ocena Srbije iznosila je 6,71. Srbija nije zabeležila nijedan napredak od tada.
U pokušaju da dokaže da Srbija od prošle godine nije zabeležila nazadovanje u borbi protiv korupcije, vlada se u odgovoru pozvala i na izveštaje Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU, u kojoj stoji da je u ovoj oblasti ostvaren "ograničen napredak", piše EWB i dodaje da iza tog diplomatskog izraza "stoji konstatacija da je određeni zakonski okvir izmenjen i unapređen, ali da u tom trenutku Evropska komisija ne može dati sud o njihovoj primeni u praksi i poziva se vlada da hitno unapredi rezultate u oblasti borbe protiv korupcije.
ENjB navodi da čak i pogled na prethodne izveštaje Evropske komisije, koji ne mere stanje u različitim oblastima brojčano i uglavnom koriste diplomatske izraze kada opisuju situaciju u Srbiji, može se primetiti nazadovanje u stanju demokratije.
Tako se, recimo, povodom parlamentarnih izbora održanih 2016. samo konstatuje da je potrebno da se primene sve preporuke međunarodnih posmatrača, dok se već sledeće godine, povodom predsedničkih izbora, primećuje da je takmičenje bilo neravnopravno. Kada je reč o radu parlamenta, 2015. je pisano da se previše koristi ubrzan zakonodavni postupak i da je nadžor nad izvršnom vlašću slab, dok se 2019. vrlo jasno ističe da su "parlamentarne prakse vladajuće stranke dovele do urušavanja zakonodavne debate".
I u oblasti slobode izražavanja, poslednji put kada je Evropska komisija zabeležila određeni napredak bila je 2015. Od tada se već tri puta konstatuje da nema napretka, 2018. je to bio razlog za sve veću zabrinutost, a 2019. razlog za ozbiljnu zabrinutost. Ocena situacije u 2020, kako je najavljeno, sačekaće jesen.
Jedan od indeksa na koji se vlada sa pravom poziva kao dokaz da ne postoji znatno nazadovanje jeste indeks percepcije korupcije koji sprovodi Transparensi internešenel. Srbija prema njemu od 2012. do danas svake godine fluktuira između 39 i 42 poena, piše ENjB ali i dodaje da je pitanje koliko građani treba da budu zadovoljni prostom stagnacijom u ovoj oblasti.
ENjB navodi da ni izveštaji na koje se vlada nije pozvala ne pružaju drugačiju sliku o stanju demokratije u Srbiji.
Izveštaj Fridom hausa "Zemlje u tranziciji"uočava problematično ukidanje emisija na nacionalnim televizijama još 2014, nepravilnosti na izborima 2016, premeštanje političke moći na ustavno mnogo slabiju funkciju predsednika Republike od 2017, kao i rast kontrole centralne vlasti nad lokalnom samoupravom, zbog koje je Srbija dobila lošije ocene u ovoj oblasti 2018. i 2019.
I drugi, poznatiji indeks Fridom hausa, "Sloboda u svetu", zabeležio je nazadovanje Srbije, koja je 2019. pala iz grupe slobodnih u grupu delimično slobodnih zemalja, zbog "pogoršanja u sprovođenju izbora, kontinuiranih pokušaja vlade i savezničkih medija da potkopaju nezavisne novinare kroz pravno zastrašivanje i kampanje kleveta" a ovogodišnji izveštaj nije zabeležio nikakav napredak, dodaje se.
Nedavno je, podseća ENjB, objavljen i novi indeks slobode medija Reportera bez granica, na kojem se Srbija nalazi na 93. mestu u svetu po slobodi medija od ukupno 180 zemalja, što je tri mesta niže od prošlogodišnjeg rezultata.
U poslednjih šest godina Srbija je nazadovala 39 mesta, jer je 2014. bila 54. u svetu, a na Zapadnom Balkanu je sa vodećeg pala na pretposlednje mesto, dodaje se.
Poslednjih godina postalo je nemoguće pronaći međunarodnu organizaciju koja u svojim izveštajima i indeksima beleži napredak Srbije na polju demokratije, vladavine prava i slobode medija, navodi EWB i dodaje da domaće organizacije civilnog društva ne prave sopstvena rangiranja, ali ih to ne sprečava da uoče da su trendovi u Srbiji negativni.
Povodom najnovijeg izveštaja organizacije Fridom Haus u kojem je Srbija prvi put posle 17 godina spuštena u nižu kategoriju "hibridnih režima", nevladine organizacije poručile su Vladi Srbije da ozbiljno shvati ove ocene i uloži napor za obezbeđivanje uslova za unapređenje demokratije i slobode medija u zemlji
Umesto da se pozabavi svim tim temama, međutim, vlada se za sada samo fokusirala na to kako da Srbija – ove godine – ne bude kvalifikovana kao hibridni režim. Kao uspeh, navodi se da je ona i dalje najbolje rangirana u regionu Zapadnog Balkana, kao i da nije najviše nazadovala u odnosu na 2019. Zašto je baš ta godina uzeta kao merodavna, a ne, na primer, 2014. od kada Srpska napredna stranka ima natpolovičnu većinu u parlamentu, ostaje nejasno. Ako bi se gledalo od te godine, Srbija zaista jeste doživela najveći pad (0,4) u odnosu na ostatak regiona, piše EWB.
Portal podseća da je sedam organizacija civilnog društva Srbije ove nedelje pozvalo vladu da umesto pokušaja metodološkog pobijanja, selektivnog prikaza informacija iz pojedinih izveštaja i nipodaštavanja ocena renomiranih međunarodnih organizacija započne ozbiljan društveni dijalog o stanju i budućnosti demokratije u Srbiji ali da odgovora za sada nema.
Za interes građana je od presudnog značaja da naredna reakcija vlade ne dođe tek kada bude reč o svrstavanju u još nižu kategoriju.
