Još jedan obrazac koji se ponavlja jeste da vladajuća stranka u Srbiji raspisuje vanredne izbore u toku neke krize, ali ističe da nema naznaka da se išta od izbornih uslova promenilo, rekla je Karpi za Glas Amerike (VOA).
Ekspertkinja Fridom hausa skreće pažnju i na fenomen "transakcione politike" koja je sve češća između Srbije i Zapada, i zbog koje možda spoljni pritisak na vlast nije onakav kakav bi protivnici vlasti očekivali.
Aleksandra Karpi kaže da je aktuelni protesti u Srbiji podsećaju na proteste "Srbija protiv nasilja", posle masovnih ubistava u Beogradu i kod Mladenovca u maju 2023, uz specifičnosti da sada proteste predvode studenti.
"Brine me odgovor vlasti na ove proteste... Vidimo da je sve više nasilnih sukoba sa policijom i meni se čini da postoji nesrazmerna upotreba sile prema demonstrantima, to je zabrinjavajuće.
Ali je takođe jedan obrazac ponašanja vladajuće stranke koji već dugo pratimo. Videli smo to i na protestima protiv kopanja litijuma u avgustu. I to je znak upozorenja u smislu kuda ide srpska demokratija", rekla je Karpi.
Ona je podsetila da Fridom haus godinama beleži da je demokratija u opadanju.
"Pozitivna strana priče je što i dalje postoji lokalni zahtev za demokratijom i zahtevaju se odgovornost i transparentnost. Ali, prostor da se ti glasovi čuju i značajnije utiču na političku scenu, se drastično smanjuje".
Govoreći o protestima koje je pokrenula pogibija 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, Karpi je rekla da je važno naglasiti da su lokalni zahtevi demokratski i legitimni, zbog života koji su izgubljeni.
"Sve ovo što se sada dešava je posledica višegodišnjeg propadanja institucija, a Srbija svake godine sve više pada prema našim pokazateljima", rekla je ona.
Ona je skrenula pažnju i na narativ koji neguje predsednik Srbije, taktiku da se delegitimišu demonstranti.
"Kada se priča o 'obojenim' revolucijama, o tome da to nisu legitimni protesti, da su finansirani iz inostranstva, da je to državni udar – sve smo to već videli na svim protestima u proteklim godinama. I onda kada govorimo o međunarodnim faktorima, kako bi neko iz inostranstva mogao to da prokomentariše, a da to ne bude iskorišćeno kao adut vladajuće stranke i upotrebljeno protiv demonstranata? Situacija je veoma kompleksna", rekla je Karpi.
Ona je mišljenja da bez međunarodnog pritiska ne možemo očekivati da režim preko noći napravi neke promene.
"A kada govorimo o široj zapadnoj politici prema regionu poslednjih godina, ona je – blago rečeno – bila da se ne meša mnogo direktno".
"EU i SAD su tiho reagovale na proteste protiv litijuma i to odaje utisak sve veće 'transakcione' politike. U smislu da, dokle god Aleksandar Vučić nudi ekonomske ili bezbednosne koristi – podršku Ukrajini, na primer – neće biti jakog međunarodnog pritiska - na koji znamo da ova vlast reaguje", rekla je Karpi.
Ona je rekla da zabrinjava izveštaj Amnesti internešenel, u kojem se navodi da srpska policija i obaveštajne službe koriste softver za špijuniranje kako bi pratili novinare, disidente, aktiviste.
"Nas u Fridom hausu je ovaj izveštaj jako zabrinuo. Znamo da taj nivo nadzora nije samo nesrazmeran, nego da jako negativnno utiče na demorkatiju – podriva procedure, privatnost, osnovne demokratske procese, funkcionisanje institucija, utiče na slobodu govora i civilno društvo", rekla je eskpertkinja američke organizacije Fridom haus za Balkan.
