Epiteti su se samo ređali, a njegove izjave citirale u medijima i na društvenim mrežama.
„Ja jesam Srbin, ali sam pre svega hrišćanin, a to je univerzalna vrednost i zato ću propovedati i svedočiti Hrista. Volim svoj narod, ali volim i voleću i sve druge narode, svakog čoveka, svaku ikonu Božiju“, jedna je od Porfirijevih izjava pre nego što je postao patrijarh.
Usledile su slične, možda i sa moćnijim porukama, kada se ustoličio na čelu SPC: „Rekao sam i ponoviću – Zagreb i ja se volimo javno a sada ću dodati Hrvatska i ja se volimo javno, ma koliko to nekome smetalo njegov je problem. Volim sve ljude Hrvatske bez obzira kom narodu pripadali. Ne očekujem apsolutno ništa zauzvrat“, rekao je patriharh Porfirije.
Kako smo onda, za samo četiri godine, došli do toga da vrhovni poglavar srpske Crkve, koji je izjavljivao da svoj narod voli svim svojim bićem ali da voli i sve druge ljude, ode na noge Vladimiru Putinu i žali mu se na taj isti (svoj) narod, a optužuje neke druge “zapadne” da pomažu “obojenu revoluciju” u Srbiji?
Šta se desilo sa čovekom koji je govorio jezikom ljubavi prema svim narodima, iste te ogovara kod predsednika neke treće države? Da se ponaša kao političar a ne vrhovni crkveni poglavar? A isticao je da Crkva nije politička organizacija i da ne treba da se poistovećuje sa bilo kojim političkim interesima. Nema drugog objašnjenja sem da se Porfiriju dogodio Vučić. A čime ga je on kupio, vreme će pokazati.
Jer, nemoguće da obrazovan i uman čovek kakav je Porfirije, ne vidi u kakvom stanju je njegovo stado – osiromašeno, uniženo, potlačeno i poraženo u svakom smislu. A da su oni na vlasti bahati, korumpirani, ogrezli u kriminalu, da lažima i kontrolom svih institucija i medija diskredituju neistomišljenike, ne prezajući ni od toga da udare na sopstveni narod na ulicama, nadajući se krvoproliću.
Kako je moguće da Porfirije ne pravi razliku između studenata čistog srca, koji žele da žive u slobodnoj i zdravoj državi, i kriminalaca koji za novac glume studente u Ćacilendu? Pa ove prve dovodi u vezu sa obojenom revolucijom, a batinaši su valjda u redu.
Možda ćemo nekad saznati odgovore na ova pitanja, ali će patrijarh Porfirije zauvek ostati kao najveće razočaranje kod građana Srbije.
Katarina Živanović/Danas
