Za usvajanje Rezolucije o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici na plenranom sastanku Generalne skupštine UN glasali su predstavnici 84 zemalja, među kojima su sve zemlje Kvinte, veliki broj članica Evropske unije i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije.
Protiv rezolucije je glasalo 19 država - Srbija, Mađarska, Kina, Rusija, Belorusija, Kuba, Severna Koreja, Sirija, DR Kongo, Nikaragva, Dominika, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mali, Nauru, Sao Tome i Principe, Antigva i Barbuda, Komori.
Uzdržano je bilo 68 država, među kojima su Grčka, Slovačka, Kipar, Jermenija, Gruzija, Indija, Brazil, Argentina, Meksiko, Alžir i Angola.
Među državama koje nisu glasale su Izrael, Azerbejdžan, Venecuela i druge.
U rezoluciji se podseća na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojima je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid. Podseća se i da se 2025. navršava 30 godina od genocida u Srebrenici u kojem su 1995. izgubljena najmanje 8.372 života.
Naglašava se odgovornost država da okončaju nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i da krivično gone odgovorne za takva dela da bi se izbeglo njihovo ponavljanje i došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja.
U konačni tekst ubačena su i dva amandmana u kojima se ističe da se "krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini", kao i "čvrsta posvećenost održavanju i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini".
Rezoluciju su predložile Nemačka i Ruanda, a sponzorisalo još 36 država, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore.
Tekst rezolucije A/78/L.67 glasi:
Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995.
Generalna skupština,
Vođena Poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida,
Pozivajući se na rezoluciju Saveta bezbednosti 819 od 16. aprila 1993. kojom se Srebrenica proglašava bezbednom zonom, rezoluciju 827 od 25. maja 1993. o osnivanju Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), i rezoluciju 1966 od 22. decembra 2010. o uspostavljanju Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove,
Podsećajući takođe na sve presude MKSJ-a, a posebno na osam koje sadrže presude za zločin genocida nad bosanskim Muslimanima počinjen u Srebrenici 1995, pre svega na presudu Žalbenog veća MKSJ od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 8. juna 2021. (Tužilac protiv Mladića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 20. marta 2019. (Tužilac protiv Karadžića), kao i presudu Međunarodnog suda pravde (ICJ) od 26. februara 2007. kojom je presuđeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocida,
Potvrđujući svoje snažno protivljenje nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, ili druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i naglašavajući u ovom kontekstu odgovornost država da okončaju nekažnjivost i, u tom cilju, da temeljno istražuju i krivično gone, u skladu sa svojim relevantnim međunarodnim pravnim obavezama i svojim domaćim pravom, lica odgovorna za takva dela, kako bi se izbeglo njihovo ponavljanje i kako bi se došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja, za koje je učešće žrtava i preživelih, kao i članova njihovih porodica centralno,
Pozdravljajući važan napredak koji su međunarodni sudovi postigli poslednjih godina u borbi protiv nekažnjivosti i u obezbeđivanju odgovornosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druge teške zločine putem međunarodnog pravosudnog sistema,
Prepoznajući u tom pogledu poseban doprinos MKSJ i naglašavajući važnost da međunarodna zajednica bude spremna da preduzme kolektivnu akciju kroz Savet bezbednosti, u skladu sa Poveljom, i od slučaja do slučaja da dalje obezbedi odgovaranje za genocid i sprečavanje genocida,
Ponavljajući da je prema međunarodnom pravu, krivična odgovornost za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini,
Uzimajući u obzir ulogu specijalnih savetnika generalnog sekretara za prevenciju genocida i odgovornost za zaštitu i napominjući važnost redovnih brifinga o kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava kao i o govoru mržnje i podsticanju ranog podizanja svesti o potencijalnom genocidu,
Napominjući da krivično gonjenje osoba odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine u nacionalnim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine i MKSJ kao i Mehanizam, ostaje centralno mesto u procesu nacionalnog pomirenja i izgradnje poverenja kao i za obnovu i održavanje mira u Bosni i Hercegovini, i dalje prepoznajući da je snažna regionalna saradnja između nacionalnih tužilaštava od suštinskog značaja za negovanje mira, pravde, istine i pomirenja među zemljama u regionu,
Ponavljajući nepokolebljivu predanost održavanju stabilnosti i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini,
Napominjući takođe da će 2025. godine biti obeležena 30. godišnjica genocida u Srebrenici u kojem je izgubljeno najmanje 8.372 života, hiljade ljudi je raseljeno, a porodice i zajednice razorene,
1. Odlučuje da 11. jul proglasi za Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. i da se obeležava svake godine;
2. Osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i pogrešnog tumačenja i pojave genocida u budućnosti;
3. Takođe bez rezerve osuđuje dela koja veličaju osobe pred međunarodnim sudovima osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici;
4. Ističe važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i obezbeđivanja dostojanstvene sahrane za njih i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom;
5. Poziva sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde;
6. Zahteva od generalnog sekretara da uspostavi program informisanja pod nazivom "Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije", započinjući aktivnosti na pripremama za obeležavanje 30. godišnjice, 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da na ovu rezoluciju skrene pažnju svih država članica, organizacija iz sistema UN i organizacija civilnog društva radi odgovarajućeg poštovanja;
7. Poziva sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući posebne komemoracije i aktivnosti u znak sećanja i u čast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svesti javnosti.
